Zapisi iz Makedonije, promocija knjige — Foto: Riznica

„Zapisi iz Makedonije“ – knjiga nastala u muci, s mukom živi i svedoči o tragediji Srba između obala Egeja i Vardara

Ivan Miljković 26. mart 2024.

745

Posle Beograda i Skoplja publici u Gračanici predstavljena je knjiga „Zapisi iz Makedonije“ Milutina Stančića – zbirka putopisa i reporataža nastalih tokom dve decenije na prostoru današnje Severne Makedonije. Obilazeći tragove Srba, autor je povezivao slavnu prošlost koja seže do Nemanjića, sa tužnom sadašnjicom u kojoj se Srbi kao manjina bore da sačuvaju identitet.

„Sa mnogo istorijskih podataka i sa validnim uvidima u kompleksnost aktuelne situacije autor uspeva da oslika srpsku sudbinu na prostorima koje je istorija nagradila slavom i herojskim pobedama srpske vojske, a sadašnjost zaboravom na pragu nestanka i asimilacije…“ navedeno je u recenziji izdanja.

S’ tim u vezi“ istričar Aleksandar Gudžić je primetio:

„Čitajući knjigu ne možemo a da sebi ne postavimo pitanje šta danas znamo o srpskom kulturnom nasleđu u Makedoniji, o herojskim bitkama srpskih četnika koji su ratujući s turskim vojnicima i bugarskim komitama branili srpski nacionalni identitet, o vojnicima koji su na prostoru današnje Severne Makedonije stradali u Prvom svetskom ratu, o znamenitim Srbima koji su obeležili jedan period naše istorije i dali značajne ličnosti iz oblasti prosvete, vojne istorije sporta i kulture“, rekao je Gudžić govoreći o knjizi Milutina Stančića.

**Milutin Stančić, zapisivač slavne prošlosti i teške sadašnjosti Srba u Severnoj Makedoniji, foto Riznica**

Autor nije dozvolio da se priče iz Stare Srbije – Vardarske Maćedonije prepuste zaboravu, one svedoče tragediju srpskog naroda između obala Egeja i Vardara, rekao je politikolog Stefan Filipović.

„Knjigu smo slobodno mogli da nazovemo i tragovima Srba u Severnoj Makedoniji jer danas između Egejskog mora i Vardara Srba ima samo u tragovima i demografski i politički i kulturološki. Njihova materijalna kultura je pod zemljom, a nematerijalna je pokradena i falsifikovana, uz svu čast i poštovanje našem narodu i njegovim kulturnim i političkim prvacima koji u posednje vreme pokušavaju da naprave nekakvu promenu, a mi se nadamo da to zaista može uroditi plodom“, rekao je Filipović.

Svedočanstvo koje duboko zahvata naše postojanje i trajanje u Makedoniji i neumoljiva faktorgrafsku sadašnjost važni su i duboki nivoi knjige Milutna Stančića, ocenio je književnik i novinar Živojin Rakočević.

„Knjigu bi komotno mogli da nazovemo makedonske tišine jer svaki tekst Milutina Stančića nameće jednu vrstu tišine i kako je ta tišina usko povezana sa našim neznanjem o Makedoniji, neznanjem o slojevima života u njoj, neznanjem o prisustvu naše duhovnosti i kulture u Makedoniji. Milutin o tome u najvećem broju tekstova i govori u rečenici: isprepadani vlastitim neznanjem“, primetio je Rakočević.

Biografija

Milutin Stančić je rođen 1980. godine u Skoplju. Diplomirao je makedonsku i južnoslovensku književnost i srpski jezik na Univerzitetu Sveti Kiril i Metodije u Skoplju. Jedan od osnivača Kulturno – informativnog centra Srba u Makedoniji – „Spona“, u okviru kojeg uređuje istoimeni informativni portal i časopis „Slovo“. Bio je dopisnik iz Makedonije za list „Sport“, čiji je izdavač kompanija Novosti, novinar u Makedonskoj radio televiziji pri redakciji na srpskom – Vidik. Objavljivao tekstove u Nacionalnoj reviji Srbija, Geopolitici, Politici. Aktivno učestvuje u radu humanitanre organizacije „Srbi za Srbe“. U dva mandata bio je direktor Uprave za razvoj i unapređenje obrazovanja pripadnika manjih zajednica u Makedoniji, a za vreme prvog mandata 2019. godine, izdejstvovao je da se u osnovne škole u Makedoniji uvede izborni predmet jezik i kultura Srba.

Više od 40 zapisa našlo je mesto u knjizi kojoj je Stančić, kako je otkrio, mnogo puta menjao naslov. Vešto se, priznaje, klonio dnevno političkog narativa, fokusirajući se na beleženja svedočenja o bitisanju u datom prostoru kako bi izbegao zadiranje u identitetske razlike.

„Kada mi lokalni klisar u jednom selu otvori crkvu i kaže da se zove Dušan, u tom našem sporazumevanju i nerazumevanju – tišini, to je bilo dovoljno. On mi je pokazao citate iz članaka „Politike“ nastale tridesetih godina prošlog veka sa svim imenima poklanih i poubijanih ljudi u tom selu. I danas u tom Prilepskom polju bitišu ljudi koji su nekada bili Srbi. Oni skrivaju šajkače i srpske zastave ali će vam tražiti autogram od Novaka Đokovića ili se raspitati za mogućnost da možda otputuju do Beograda i odgledaju neku utakmicu. Upravo u tome se ogledaju njihova prozaična tišina i identiteski korov“, istakao je Stančić.

Aludirajući na činjenicu da službenici tzv. „Kosovske carine“ nisu dozvolili autoru da unese veći broj izdanja koje je poneo na gračaničku promociju, književnik Živojin Rakočević je rekao da su „Zapisi iz Makedonije“ knjiga koja je nastala u muci i koja sa mukom živi, zbog čega joj se i postavljaju prepreke na prelazu Đeneral Janković.

„Time što je prepoznaju na granici znači da ona ima svoju vrednost, svoje vreme i svoju budućnost. Sve ove granice koje su nam postavljene, postavljene su zato da na njima strepimo mi, obični ljudi, na njima strepi i knjiga, samo ne kriminalci“, zaključio je Rakočević.

Koristeći se brojnim istoriografskim izvorima ali i etnografskim i geografskim studijama, autor je istovremeno čitaocima otkrio i neke zaboravnjene ili zametnute istorijske činjenice.