Зашто Приштина позиве на мир представља као „српску претњу”

Опасност од нарушавања мира на Косову и Метохији у наредним месецима веома је висока, можда и највећа од када је започет процес бриселског дијалога, пише Политика.

Хапшење и покретање судских поступака пред Специјализованим судом у Хагу против Хашима Тачија и осталих терориста такозване Ослободилачке војске Косова могао би да буде изазов за безбедност Срба у покрајини. На мети екстремиста налазе се енклаве у Метохији, а код неких албанских милитантних кругова „жеља” је да на јуриш заузму север покрајине, где махом живе Срби. Председник Србије Александар Вучић упозорио је да „олује” против српског народа више неће бити, ма где да живи. Казао је да је забринут за Србе с Косова и Метохије, али да Србија чини све што може и сама, као и преко међународног фактора, да се наш народ сачува.

Немања Старовић из Центра за друштвену стабилност за „Политику” каже да је почетак суђења највишим руководиоцима ОВК продубио већ постојећу политичку и институционалну кризу на КиМ и суштински укинуо ионако слабе претпоставке за успешно окончање преговора Београда и Приштине.

Наводи да се све то скупа нужно негативно одражава на степен сигурности свих грађана, међу којима су по природи ствари најугроженији припадници српске заједнице.

„Одсуство напретка у процесу дијалога, тапкање у месту, па можда и потпуна обустава током наредних месеци, могли би мотивисати политичке лидере Албанаца да покушају са једностраним решењем косметског проблема, а у складу са оном језивом формулом по којој проблема неће ни бити ако не буде Срба на КиМ.

Досадашња искуства потврђују ту логику злочина, будући да Албанци не само да нису кажњени због погрома над Србима из марта 2004. већ је на политичком Западу то протумачено као израз фрустрације Албанаца због дугог чекања на признање независности”, каже Старовић.

Институционална парализа и одсуство легитимитета међу носиоцима политичке власти на КиМ могли би представљати додатни мотив за иницирање насиља према Србима јер би се тиме провоцирала нужна реакција званичног Београда. Одлазак Трампове администрације, једине у последњих 20 година која је од Приштине захтевала барем приближно исте стандарде понашања као од Београда и била спремна да прибегне пословичном америчком штапу када би Албанци посегли за антицивилизацијским мерама, могао би у Приштини створити свест о томе да им је поново све дозвољено.

„Имајући све то у виду, није тешко извести закључак по којем је опасност од нарушавања мира на простору КиМ у наредним месецима веома висока, можда и највећа од када је започет процес бриселског дијалога пре безмало десет година”, наглашава Старовић.

Стални представник Русије при УН Василиј Небензја за „Спутњик” каже да се Косово представља као пример младе демократије, али сви треба да знају да је то регрутни центар за међународни тероризам и да је легло организованог криминала. А некадашњи официр Контраобавештајне службе Љубан Каран за наш лист наводи да су сада све те политичке и мафијашке вође обухваћене судом у Хагу. Истиче да могу да направе немире у јужној српској покрајини и вероватно ће се потрудити да покажу међународној заједници да нико не може контролисати ситуацију на Косову сем њих.

„Насиље према Србима никада није ни прекидано, само се интензитет мења. Очекујем пре свега напад на српске енклаве у Метохији, на њихову безбедност, животе и имовину. Не очекујем да ће имати смелости да нападну север покрајине зато што би то имало много веће реакције и ту Србија не би могла да све то гледа скрштених руку”, наводи Каран.