Zašto Priština pozive na mir predstavlja kao „srpsku pretnju”

Opasnost od narušavanja mira na Kosovu i Metohiji u narednim mesecima veoma je visoka, možda i najveća od kada je započet proces briselskog dijaloga, piše Politika.

Hapšenje i pokretanje sudskih postupaka pred Specijalizovanim sudom u Hagu protiv Hašima Tačija i ostalih terorista takozvane Oslobodilačke vojske Kosova mogao bi da bude izazov za bezbednost Srba u pokrajini. Na meti ekstremista nalaze se enklave u Metohiji, a kod nekih albanskih militantnih krugova „želja” je da na juriš zauzmu sever pokrajine, gde mahom žive Srbi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upozorio je da „oluje” protiv srpskog naroda više neće biti, ma gde da živi. Kazao je da je zabrinut za Srbe s Kosova i Metohije, ali da Srbija čini sve što može i sama, kao i preko međunarodnog faktora, da se naš narod sačuva.

Nemanja Starović iz Centra za društvenu stabilnost za „Politiku” kaže da je početak suđenja najvišim rukovodiocima OVK produbio već postojeću političku i institucionalnu krizu na KiM i suštinski ukinuo ionako slabe pretpostavke za uspešno okončanje pregovora Beograda i Prištine.

Navodi da se sve to skupa nužno negativno odražava na stepen sigurnosti svih građana, među kojima su po prirodi stvari najugroženiji pripadnici srpske zajednice.

„Odsustvo napretka u procesu dijaloga, tapkanje u mestu, pa možda i potpuna obustava tokom narednih meseci, mogli bi motivisati političke lidere Albanaca da pokušaju sa jednostranim rešenjem kosmetskog problema, a u skladu sa onom jezivom formulom po kojoj problema neće ni biti ako ne bude Srba na KiM.

Dosadašnja iskustva potvrđuju tu logiku zločina, budući da Albanci ne samo da nisu kažnjeni zbog pogroma nad Srbima iz marta 2004. već je na političkom Zapadu to protumačeno kao izraz frustracije Albanaca zbog dugog čekanja na priznanje nezavisnosti”, kaže Starović.

Institucionalna paraliza i odsustvo legitimiteta među nosiocima političke vlasti na KiM mogli bi predstavljati dodatni motiv za iniciranje nasilja prema Srbima jer bi se time provocirala nužna reakcija zvaničnog Beograda. Odlazak Trampove administracije, jedine u poslednjih 20 godina koja je od Prištine zahtevala barem približno iste standarde ponašanja kao od Beograda i bila spremna da pribegne poslovičnom američkom štapu kada bi Albanci posegli za anticivilizacijskim merama, mogao bi u Prištini stvoriti svest o tome da im je ponovo sve dozvoljeno.

„Imajući sve to u vidu, nije teško izvesti zaključak po kojem je opasnost od narušavanja mira na prostoru KiM u narednim mesecima veoma visoka, možda i najveća od kada je započet proces briselskog dijaloga pre bezmalo deset godina”, naglašava Starović.

Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja za „Sputnjik” kaže da se Kosovo predstavlja kao primer mlade demokratije, ali svi treba da znaju da je to regrutni centar za međunarodni terorizam i da je leglo organizovanog kriminala. A nekadašnji oficir Kontraobaveštajne službe Ljuban Karan za naš list navodi da su sada sve te političke i mafijaške vođe obuhvaćene sudom u Hagu. Ističe da mogu da naprave nemire u južnoj srpskoj pokrajini i verovatno će se potruditi da pokažu međunarodnoj zajednici da niko ne može kontrolisati situaciju na Kosovu sem njih.

„Nasilje prema Srbima nikada nije ni prekidano, samo se intenzitet menja. Očekujem pre svega napad na srpske enklave u Metohiji, na njihovu bezbednost, živote i imovinu. Ne očekujem da će imati smelosti da napadnu sever pokrajine zato što bi to imalo mnogo veće reakcije i tu Srbija ne bi mogla da sve to gleda skrštenih ruku”, navodi Karan.