Лазарева субота – дан када је Христос васкрсао Лазара

Данас је Лазарева субота или Врбица, за православне хришћане је празник дечје радости јер је, према Јеванђељу, Христос полазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско“.

Празник се увек обележава у шестој недељи Великог поста, а слави се у знак сећања на васкрсење Лазара и Христов улазак у Јерусалим, када су га деца дочекала с песмом и гранчицама.

Христос је подигао Лазара из мртвих

Дан је посвећен успомени на Лазара из Витиније кога је, према предању, Исус Христос васкрсао из мртвих четири дана после смрти.

Прича казује да се после Лазаревог васкрсавања, Исус свечано упутио у Јерусалим. Маса раздраганог света дочекала га је свечано. Поред осталог, у рукама су носили палмине гранчице.

Палмине гранчице данас су замењене врбовим прућем. Оно се благосиља у цркви и дели верницима, а врба је вероватно изабрана због једног значења које је на нашим просторима присутно још од времена старих Словена – она симболизује напредак, подмлађивање, одагнава болест и многа друга зла.

Лазар је, након васкрсења, према предању, живео још тридесет година као епископ на Кипру. Кажу да се више никада није насмејао, вечито жалећи за распетим Исусом.

И његово име има јаку симобику. На јеврејском језику “Ел-азар” значи “Бог је помогао”.

Мошти Лазара почивају и данас у Цариграду, где су пренете 890. године са Кипра. У Китону код Ларнаке, где су раније боравили остаци, стајала је надгробна плоча са натписом „Христов пријатељ”.

На Лазареву суботу се у православне храмове уносе врбове гране које се освећују, а затим се деле народу, као симбол палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља Исуса Христа на уласку у Јерусалим.

На овај дан малишани се свечано облаче, око врата им висе звончићи везани тробојком, управо као симбол радосног дочека Исуса Христа у Јерусалим и сећање на васкрсење Лазара. Малишани у рукама држе ове освећене врбове гранчице. Заједно са родитељима и свештенством учествују у свечаној литији око цркве, уз певање тропара Лазареве суботе у знак радости и победе живота над смрћу.

Ове гранчице врбе се из цркве носе кући и обичај је да се стављају поред икона и кандиле.

Народни обичаји

У неким крајевима постоји и традиција да девојке и девојчице које учествују у овом обичају званом Лазарице, окићене гранчицама и цвећем иду од куће до куће и певају песме којима призивају здравље и благостање. Уз њих иду дечаци и младићи који их симболично „штите“, док се песмом и игром слави нови живот.

Још један од лепих обичаја везаних за овај празник је да се од врбових гранчица исплете венац, који може да се украси и цвећем, а затим да се стави на главу.

У неким крајевима, постојао је и обичај умивања у реци и бацања каменчића уз речи: „Колико сам овај камен бацио, толико змија далеко од мене било.“ Понегде важи „правило“ да се уочи празника бере свеже цвеће које се затим оставља у води да преноћи, а онда се том водом укућани умивају наредног дана – на Цвети, у нади да ће тако „призвати“ здравље и благостање целе породице.