Pčela, radna, vredna i medna

Pčela je jedini insekt na svetu koji proizvodi hranu koju jedu ljudi. Ona poput čoveka živi u društvu ili zajednici i drugačije ne bi mogla da opstane u prirodi. Topli jesenji dani zaista joj odgovaraju. Koristi svaki trenutak lepog vremena da za zimu prikupi što više polena i pripremi sebi hranu.

Blisko su srodne sa osama i mravima, a njihova glavna osobenost je da za ishranu sakupljaju polen kao izvor belančevina i cvetni nektar kao izvor ugljenih hidrata.

Na zemaljskoj kugli postoji blizu 20.000 vrsta pčela koje su u sedam familija rasprostranjene po čitavom svetu. Najpoznatija vrsta je evropska medonosna pčela.

Pčelarstvom se ljudi bave milenijumima, još od vremena starog Egipta i antičke Grčke.

Jeste li znali da:

• pčela radilica u sezoni živi 30-45 dana, a matica, koja dnevno izlegne jajašca do tri svoje mase, i do sedam godina.
• Pri sakupljanju nektara i peludnog praha pčela poseti dnevno oko 1.000 cvetova, a jaka i zdrava pčelinja zajednica u toku jednog dana može oprašiti do 3.000.000 cvetova.
• Naučnici odavno znaju da su pčele društvena bića, ali sad su otkrili da u društvu rado i popiju. Čini se da pčele, baš kao i ljudi, najviše vole jaka alkoholna pića. Kad im je ponuđen izbor između najačeg mogućeg šećernog rastvora i 80-postotnog alkohola, pčele su stale u red za šankom. „Čak smo ih uspeli nagovoriti da popiju čisti etanol“, rekao je Čarls Abramson sa univerziteta Oklahoma. „To, koliko znam, ne bi napravilo niti jedno drugo živo biće, čak ni student.“ Naučnici pretpostavljaju da pčele, koje imaju vrlo razvijene društvene strukture, leče svoje alkoholičare, baš kao i ljudi. One svoje prestupnike izoluju. Istraživači sad ispituju lekove kojima bi mogli lečiti pčelinji poroci.
• Sve pčele proizvode dobar i zdrav med. Loš med rezultat je industrijskog načina punjenja ili lošeg i neobrazovanog pčelara
• Med je najsigurnija hrana jer većina opasnih bakterija uopšte ne mogu da žive u medu.