Anonimni darodavac pomogao da Anastasija iz Gračanice ode na redovnu terapiju u Beograd

Zahvaljujući novčanoj pomoći, Dejan i Marija Micić iz Gračanice moći će da svoju teško bolesnu ćerku Anastasiju (14) povedu na redovan tretman fizikalnom terapijom u Beogradu.

Mariju (32), majku bolesne Anastasije, zatičemo kako užurbano pakuje kofere. Zahvaljujući donatoru koju je želeo da ostane anoniman obezbeđen je novac za fizikalnu terapiju u ITS Centru u Beogradu. Uzbuđena i srećna što će njena Ana moći da nastavi sa vežbama, mlada žena nas poziva da uđemo u kuću i upoznamo devojčicu.

Ana je ležala na bračnom krevetu u sobi u kojoj je sve bilo podređeno njoj. Nameštaj, tepisi i ostalo pokućstvo koje smeta invalidskim kolicima je uklonjeno. Devojčica je ležala u krevetu i gledala u šarene slike koje su se naizmenično smenjivale na tabletu. Melodije dečijih pesama ispunile su sobu.

„Voli muziku, postoji par pesmica koje joj se dopadaju… redovno ih sluša. Kada joj pustim neku drugu muziku to je iznervira i ume da bučno negoduje, čak i da ugrize“, priča Marija.

Za to vreme Anastasija diže ruke prema plafonu i tiho cvili.

„Voli kada vidi nova lica, ovako ona poželi dobrodošlicu…htela bi da je uzmete“, kaže mi Marija.

Da je bilo sreće Anastasija bi sada išla u osmi razred. Lekari su joj dijagnostikovali čitav spektar oboljenja zbog kojih je i danas u krevetu. Ona se ne razvija kao ostala deca, ne govori i nije sposobna da brine o sebi. Očajni roditelji su pokušali sve, ali leka nije bilo.

„Ana je rođena 2008. godine, 12. marta, carskim rezom i to 10 dana posle termina za porođaj. Lekari su mi objasnili da ona nije nasledila jedan gen, to je gen D – novo, a to je drugi slučaj u Srbiji sa ovom anomalijom za koju lekari znaju“, priča Marija.

Kao beba Anastasija je ubrzo nakon porođaja dobila i prve epileptične napade. Posle 14 dana njoj je dijagnostikovana i spina bifida (rascep kičmenog stuba). Posle urađenih genetskih analiza kod Dejana i Marije ustanovljeno je i da je devojčica rođena bez pola hromozoma. Postavljena je još jedna dijagnoza: mikrodelecija 1p36.

„Sva ta ispitivanja obavljena su u niškoj bolnici, a sada se lečimo u Dečijoj klinici u Tiršovoj u Beogradu. Posle Beograda Anastasiju jednom godišnje vodimo u Specijalnu bolnicu u Banji Koviljači na fizikalnu terapiju“, otkriva Marija.

Odlasci na redovne kontrole ali i na terapije počeli su da predstavljaju finansijski problem čitavoj porodici.

„Dve godine nismo vodili Anu na fizikalne terapije jer nismo bili u mogućnosti“, priča Marija dok nemoćno grči ramena.

Ona je čitav život podredila bolesnoj ćerki. U kući radi samo otac Dejan. Skromna plata zarađena na benzinskoj pumpi i novac koji dobijaju na ime tuđe nege često su nedovoljni za sve što treba u kući. Anastasija je na posebnom režimu ishrane, potrebni su joj lekovi, pelene ali i mlađa Dunja, koja je krenula u prvi razred ima svoje skromne prohteve. Kao i ostala deca i Dunja želi novu torbu , knjige, garderobu.

U pravom trenutku dogodila se poseta koja je stvari pokrenula sa mrtve tačke.  

„Iznenadila sam se kada su me jednog dana obišle Aleksandra i Todorka. Rekle su mi da su čule za moj slučaj, da se bave humanitarnim radom i da žele da mi pomognu. Videle su u kakvim uslovima živimo i šta je sve potrebno za Aninu negu. Obećale su da će mi pomoći koliko mogu i da će se potruditi da mi nabave nova kolica za Anastasiju jer su ova zastarela i teška kao tuč. Jedva uspevam da ih guram,“ nastavlja priču Marija.

Pravo iznenađenje za porodicu je nastupilo kada su ove dve žene ponovo posetile porodicu Micić. Sada su donele i novčanu pomoć za Anastasiju.

„Jako sam se iznenadila, obradovala i ne znam šta bih rekla“, priča ushićeno, na ivici suza i drhtavim glasom majka Marija.  

 „Rekle su mi da je darodavac želeo da ostane anoniman i da je uplatio novac za fizikalnu terapiju. Neka Bog i njemu i njima podari svako dobro, jer su mi pomogli u trenutku kada mi je bilo najteže… Hvala im do neba i do Boga“.

Zahvaljujući novčanoj pomoći omogućena je fizikalna terapija u ITS Centru u Beogradu. Terapija vežbanjem u trajanju od 21. dana košta 1 000 evra, a roditelji bolesne devojčice kaže da se posle ovih vežbi njihova Ana oseća mnogo bolje.

Lekari kažu da je veoma važno se ne izgubi kontinuitet u terapiji, odnosno da se posle pauze nastavi sa vežbama.  

Da li će se u Anastasijinom slučaju to dogoditi, na žalost ne zavisi od njenih roditelja, već od ljudi velikog srca.

I. Miljković