„Atelje 212“

Beogradsko pozorište “Atelje 212” je 12. novembra 1956. godine  u adaptiranom delu zgrade “Borbe” izvelo prvu predstavu, “Fausta” Johana Volfganga Getea u režiji Mire Trailović. Ovaj datum se uzima kao dan početka rada ove ustanove za kulturu.

Atelje 212“ je osnovala grupa umetnika (reditelja, glumaca, pisaca…) sa željom da napravi teatar u kome će se prikazivati avangardni komadi u odnosu na ostala pozorišta u Beogradu.

U „Ateljeu 212“ je igrana predstava „Čekajući Godoa“, Semjuela Beketa, po prvi put u jednoj od zemalja istočne Evrope. Uskoro su se u „Ateljeu“ prikazivali komadi avangardnih pisaca kao što su Sartr, Jonesko, Žari, Šizgal, Kopit, Žene…

Prvi rukovodioci pozorišta bili su Radoš Novaković i Bojan Stupica, ali je Mira Trailović sa mesta pomoćnika upravnika uskoro postala upravnik. Posle nekoliko godina pozorište se preselilo u današnju zgradu koju je projektovao Bojan Stupica. Mehanizam za obrtanje scene ugrađen je naknadno a krov je leti mogao da se otvara. Mira Trailović je kao dugogodišnji upravnik dala poseban pečat „Ateljeu“ a već 1967. je osnovala festival novih pozorišnih tendencija BITEF (Beogradski internacionalni teatarski festival) koji danas ima svetski značaj. Na BITEF su dolazila najuglednija svetska imena kao što je Living Teatar, Divadlo na brnov, Piter Bruk… Prema nekim nepotvrđenim izvorima teatar je dobio ime po 212 stolica koliko je imao u zgradi „Borbe“. Jedna od kultnih predstava „Ateljea“ je bila „Kosa“ koja je igrana pre mnogih svetskih pozorišnih centara. U skladu sa tadašnjim trendovima, na bini su se pojavili glumci bez odeće pevajući jednu od najlepših pesama iz te predstave „Daj nam sunca…“.

Među dugovečnim predstavama ovog pozorišta je „Ljubavno pismo” koje je imalo 300. izvođenje 24. marta 2018. godine. Među poznatijim predstavama je Detroit premijerno izvedena 2017. godine.

Danas „Atelje 212“ ima stalni ansambl od 32 glumca, ali je otvoren i za one umetnike koji nisu stalno vezani za ovo pozorište.

U periodu od 2012. do 2013. vršilac dužnosti upravnika bila je dramaturg Ivana Dimić koja je vratila dugove pozorišta i za vreme čijeg mandata je dobilo status ustanove od nacionalog značaja. Nastavila je da upravlja pozorištem i po odlasku u penziju krajem 2013. godine.

Ispred glavnog ulaza u „Atelje 212“ je spomenik Zoranu Radmiloviću u kostimu Kralja Ibija, glavnog lika predstave koja nikad nije bila ista.