Bljerim Ramadani čije izručenje zahteva Srbija najverovatnije se nalazi na KiM
Bivši pripadnik tzv. OVK Bljerim Ramadani, koji je pobegao iz kućnog pritvora u Severnoj Makedoniji gde je uhapšen po poternici Srbije, nalazi se u svom domu na tzv. Kosovu, sudeći po fotografiji koju je objavio Nesret Šašivari.
Šašivari je na svom fejsbuk profilu objavio fotografiju sa Ramadanijem, kojeg uz dobrodošlicu kući oslovljava „ujkom“ i „oslobodiocem“.
„Ujka Bljerim Ramadani, dobrodošao kući u naš rodni grad, žao nam je što je zbog rata i slobode za Kosovo bilo ometano vaše kretanje. Oslobodioče, poštovanje zauvek, bićemo zajedno“, napisao je Nesret Šašivari u opisu fotografije.
Objava na Fejsbuku je od pre 19 sati, ali je pitanje kada je snimljena fotografija.
Ramadani je pre dva dana pobegao iz Severne Makedonije, pošto su sudije odlučile da mu ukinu pritvor i odobre kućni pritvor.
On je pre mesec dana uhapšen na granici Severne Makedonije po Interpolovoj poternici Interpola na zahtev Srbije, zbog sumnje da je kao bivši pripadnik tzv. OVK, počinio ratne zločine u regionu Nerodimlja.
Ramadanijevo bekstvo izazvalo je reakciju u Srbiji i Severnoj Makedoniji.
Advokat i nekadašnji vojni tužilac Dragan Pašić kaže da će neizručenje Bljerima Ramadanija, bivši pripadnik tzv. OVK, najverovatnije proizvesti političke i pravne posledice u odnosima Severne Makedonije i Srbije.
„Najverovatnije će biti političkih posledica. Podsetiću vas da Republika Severna Makedonija nije izručila Garufa Dugolija i (Tomora) Morinu. To je bilo pre nekoliko godina, a ne očekujem da će da izruči i Bljerima Ramadanija. Kada kažem i pravne posledice onda se primenjuje princip reciprociteta“, kaže Pašić za „Kosovo onlajn“ i dodaje da ukoliko bi Severna Makedonija imala takve zahteve prema našoj zemlji, postavlja se pitanje da li bi Srbija udovoljila takvim zahtevima.
Objašnjava da je to zato što svi postupci ekstradicije osoba za kojima su raspisane međunarodne poternice uvek predstavljaju i političko i pravno pitanje.
„Evropskom konvencijom o ekstradiciji iz 1957. godine potpisnice tog multilateralnog ugovora su se obavezale da međusobno izručuju državljane koje su izvršili krivična dela, a koje priznaju sve države koje su potpisnice te konvencije“, kaže Pašić.
(Tanjug)
