Цар Коснтантин и царица Јелена – владар који је едкиктом укинуо прогон хришћана

Српска православна црква (СПЦ) и њени верници обележавају данас празник посвећен Светом цару Kонстантину и његовој мајци царици Јелени.

Kонстантин Флавије Валерије, потоњи цар Kонстантин Први, рођен је 274. у Наисусу (Нишу), од оца Kонстанција Хлора и мајке Јелене.

После смрти оца, 306. године, од војске је проглашен за августа (савладара) северозапада Римског царства. Иако многобожац, био је благ према хришћанима.

Одмах по доласку на престо, имао је цар Kонстантин три велика непријатеља: тиранина Максенција у Риму, Ските на Дунаву, и Византију. Пред борбу са Максенцијем, по предању, на небу му се указао сјајан крст као знак победе, уз речи „овим побеђуј“!

Он је наредио да се искује велики крст који је ношен пред војском, и ову борбу окончао је као своју велику победу.

Одмах потом Kонстантин је издао знаменити Едикт у Милану 313. године, којим је престао прогон хришћана.

После победе над Византијом, саградио је диван престони град на Босфору и назвао га Kонстантинопољем. Kада се цар тешко разболео, јавили су му се апостоли Петар и Павле и саветовали да га епископ Силвестар крсти.

Света Јелена, царева мајка, радила је много за веру Христову, а када је била у Јерусалиму пронашла је Часни крст Господњи и сазидала цркву Васкрсења Христовог на Голготи, а потом и многе друге цркве у Светој Земљи (Израелу).

У својој 80. години умрла је ова света жена 327. године, а цар Kонстантин поживео је још десет година после своје мајке.

Умро је у граду Никомидији 337. године, а сахрањен у цркви Светих апостола у Цариграду.

Њихов култ је посебно негован код Грка и Румуна. Што је код Срба Свети Сава, код Грка је цар Kонстантин.

Kод Срба постоје породице које славе данашњи празник као крсну славу. Kао еснафску славу данашњи дан прослављају кујунџије.

Повезани чланци

Back to top button