Црквена Водица, село које памти бомбашки напад на српску децу (видео)
У селу Црквена Водица код Обилића, на данашњи дан пре 20 година, у бомбашком нападу је теже и лакше повређено петнаесторо српске деце која су се играла на игралишту. На срећу нико није смртно страдао, а УНМИК и КФОР никада нису пронашли нападаче.
На групу српске деце која су се 18. августа 2000. године играла на игралишту у центру села, касно поподне, из аутомобила у покрету, бачене су три ручне бомбе. Селом се разнео прасак, а потом вриска, плач и лелек. На место догађаја убрзо су се појавиле снаге КФОР-а и УНМИК полице. Поврђена деца хитно су транспортована у руску војну болницу у Косову Пољу.
Од последица експлозије петоро деце је задобило теже, а четворо лакше повреде. Тамара Марковић (1996), Владимир Војиновић (1985), Ђорђе Ђорђевић (1985), Марина Николић (1990), Маја Илић (1986) задобили су теже повреде, док су са лакшим прошли Марија Стевић (1984), Бојан Јовић (1983), Душан Марковић (1984) и Видосав Ђорђевић (1984).
Момчило Стевић показује на место где је бачена бомба, фото: Ризница
Момчило Стевић је тада имао 14 година и једини је остао неповређен. Његова сестра Марија није имала среће, задобила је повреде од гелера у пределу ногу. Он се и данас се са горчином присећа тог дана. Каже да кад год прође крај игралишта осети нешто у стомаку што му неда мира.
Прича да је игралиште крај пута, у центру села, било главно место окупљања сеоске деце. Пар дана пре немилог догађаја неколико Албанаца из аутомобила који је пролазио путем, српску децу су гађали шљивама, називајући их погрдним именима.
Нико тада није ни могао да наслути да ће већ следећи пут шљиве заменити бомбе.
Да су представници међународне мисије УНМИК-а и КФОР-а настојали да и овај напад заташкају или бар умање његове последице сведочи чињеница о контрадикторним подацима о броју повређене деце који су тада пласирани медијима.
Портпарол британских снага КФОР-а Тим Серел Кук изјавио је да је повређено 10. деце након чега га је демантовало Српско Национално Веће (СНВ) које се позвало на своје добро обавештене изворе, према којима је теже и лакше повреде задобило 15. српчади.
Тим Серел Кук је изјавио да су УНМИК-а и Кфор пронашли аутомобил који одговарао опису очевидаца те да су привела три особе које су током испитивања признале да су својим возилом прошли кроз Црквену Водицу. Међутим, како је портпарол КФОР-а изнео, сведок је изјавио да не може да препозна и идентификује нападаче. Након тога они су ослобођени.
Црквена Водица, панорама села, фото: Ризница
Портпарол британских снага рекао је да тројица мушкараца ипак остају главни осумњичени за бомбашки напад на српску децу те додао да у претресу њихових кућа није пронађено ништа сумњиво. Серел-Кук је обелоданио и да је један полицајац УНМИК-а покушао да недалеко од места напада заустави сумњиви аутомобил тако што је испалио неколико хитаца у ваздух, али да су нападачи успели да умакну.
Данас, две деценије од тог стравичног догађаја, на месту где се дечја граја претворила у врисак и плач, Момчило Стевић каже да се свега сећа као да је било јуче. Многи Срби су нажалост после овог догађаја заувек напустили село, а од деце која су се уочи Преображења играла на игралишту остало је двоје или троје њих да и даље живи у селу.
Момчило Стевић: Треће дете на путу, остајем у селу!
Момчило је сада ожењен, живи са супругом, мајком и двоје деце. Треће је каже на путу, а из свог места не планира да одлази.
Црквена Водица код Обилића некада била већински српско село. Данас овде живи близу 250 Срба. Игралиште које Момчила подсећа на ружну успомену из детињства сада је огрђено и уређено али не на жалост српске деце све мање да се на њему играју.
Иван Миљковић
