Dan velike tragedije u Smederevu

Eksplozija municije u Smederevskoj tvrđavi dogodila se 5. juna 1941. iz nerazjašnjenih razloga.

Eksplozija je bila toliko jaka da je napravila krater dugačak 50 metara i dubok 9 metara i pritom porušila skoro ceo grad. Stakla na prozorima su pucala i u naseljima na obodu Smedereva, a podrhtavanje zemlje, nalik na zemljotres, se osetio u Velikoj Plani, Beloj Crkvi, Vršcu i Beogradu. Nesreća je bila još veća, jer je to bio pijačni dan, tako da je bilo još više ljudi nego obično, a i tog dana su se delila svedočanstva đacima u školama. Poginulo je od više stotina do 2.500 osoba. Uništeno je 450 i teško oštećeno 900 zgrada od 2.500 koliko je bilo u gradu.

Posle kapitulacije Jugoslovenske kraljevske vojske (JKV) u Aprilskom ratu, Nemci su odredili Smederevo kao mesto na kom će se skladištiti zarobljena oprema, oružje, municija i benzin bivše JKV, odakle će se ona prebacivati u Nemačku, koja se spremala za napad na SSSR. Smederevo je bilo povezano železnicom i nalazi se na Dunavu. Utovar zaplenjenog materijala vršili su zarobljenici pripadnici JKV.

Tog dana u Smederevu je bio pijačni dan i u grad su dolazili stanovnici okolnih naselja da trguju. Eksplozija se dogodila oko 14:10, baš u trenutku kada je pored tvrđave prolazi voz za Veliku Planu, koji je prevozio radnike kući. Po izjavama svedoka, prvo su se čuli pucnji (što bi mogli značiti da se prvo zapalila municija), da bi oko dva minuta kasnije došlo do velike eksplozije.

Među žrtvama bili su sin, snaha i unuka Milana Nedića. Za obnovu grada Savet komesara postavio je za Izvanrednog komesara za obnovu Smedereva Dimitrija Ljotića, advokata iz Smedereva i predsednika JNP Zbor. On je u Smederevo doveo 120 mladih pripadnika svoga pokreta i sa njima organizovao službu za obnovu grada. Neki spekulišu da je eksploziju izazvao opušak cigarete nemačkog vojnika, engleski avion koji je nadletao Smederevo ili možda lokalni patriota. Takođe se misli da je za nju odgovoran sovjetski agent Mustafa Golubić, koji je uhapšen dva dana kasnije, ali je ovo malo verovatna, jer se u to vreme SSSR trudio da bude u dobrim odnosima sa Nemačkom.

Većina od 900 teško oštećenih zgrada je morala biti srušena, obnova je počela još u vreme okupacije, do juna 1943. su navodno završene 122 privatne zgrade.

Godine 1973. je podignut spomenik žrtvama eksplozije. Autor spomenika je vajar Selimir Jovanović, koji je i sam preživeo eksploziju.

Povezani članci

Back to top button