Danas je Miholjdan, letu je kraj i počinje prava jesen
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Kirjaka, a dan je u narodu poznat i kao Miholjdan
Miholjdan kao praznik vekovima obeležavaju na isti dan (12. oktobra po Gregorijanskom i, a 29. septembra po julijanskom kalendaru, katolici, pravoslavni i protestanti širom Evrope. Po tome je ovaj datum jedinstven među hrišćanima raznih kongregacija.
Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela, a oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao Miholjsko leto.
Sveti Kirjak je rođen u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina. Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu.
Kirjaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Poživeo je 109 godina i upokojio se 557. u pustinji gde je proveo starost i poslednje godine života.
U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.
Sveti Kirjak je zaštitnik i slava mnogih srpskih domova. U pojedinim srpskim selima održavaju se zavetine i organizuju litije.
Verovanja i običaji
Prema narodnom verovanju, ljudi na Miholjdan ne treba da obavljaju kućne poslove, da čiste, spremaju i slično. Ovo verovanje se uvrežilo u narodu zbog toga što treba prvo završiti sve poslove napolju koji ne mogu da čekaju zimu i hladnoću.
Srpski narod veruje i da su rođeni na ovaj dan posebno nadareni i da će imati mnogo sreće u životu.
Narod kaže da na današnji dan baš treba raditi – ali ne u kući. S tim u vezi postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati. I ovo je verovanje takođe utemeljeno na tome da svatovi ne bi mogli da okupe goste jer su svi zauzeti drugim poslovima za pripremu za zimu.
