Danas slavimo Svetog Kirijaka Otšelnika i obeležavamo Miholjdan.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Miholjdan, praznik u čast Prepodobnog Kirijaka Otšelnika, svetitelja i mučenika koji je ostavio dubok trag u hrišćanskoj tradiciji. U narodu se smatra da se ovim danom završava miholjsko leto i da nastupa prava jesen, a iako u crkvenom kalendaru nije upisan crvenim slovom, veruje se da se nekih običaja ipak treba pridržavati.
U narodu se veruje da Miholjdan donosi jesen u pravom smislu reči, mada ona kalendarska uveliko traje. Praznik je posvećen čudotvorcu poreklom iz Grčke, svetitelju i mučeniku koji je doživeo duboku starost.
Pravoslavna crkva proslavlja Svetog Kirijaka Otšelnika 12. oktobra (29. septembra po julijanskom kalendaru). Kod Srba, ovaj praznik poznat je kao Miholjdan.
Narod ga zove i Sveti Miholj, najverovatnije zato što 29. septembra Katolička crkva obeležava dan Svetog arhanđela Mihaila (Mihovila, Majkla, Mihalja). Ovu tezu potkrepljuje i činjenica da je praznovanje Miholjdana posebno rasprostranjeno u srpskim krajevima koji su bili pod Austrougarskom, i da je najpre prihvaćeno od strane Karlovačke mitropolije, a zatim i u ostalim eparhijama Srpske pravoslavne crkve
Kirijak Otšelnik rođen je 448. godine u Korintu, na Peloponezu, tokom vladavine vizantijskog cara Teodosija Mlađeg. Potiče iz ugledne svešteničke porodice.
Njegov otac zvao se Jovan, a majka Evdokija. Od rane mladosti zainteresovan za Sveto pismo, bio je postavljen za čteca (čitač, prvi stepen sveštenstva) saborne crkve u rodnom gradu.
U 18. godini odlazi u Jerusalim kod Svetog Jevtimija, koji je u njemu prozreo velikog duhovnika. Tamo se ubrzo i zamonašio.
Predanje kaže da je Kirijak bio krupan i snažan. Takav je ostao do duboke starosti, i pored strogog posta i bdenja.
U pustinji se često hranio samo sirovim zeljem. Ime “Otšelnik” upravo označava pustinjaka, jer se, po sopstvenoj želji, sklonio od sveta i živeo kao asketa.
Držao se strogih monaških pravila, uključujući i obavezu jednog dnevnog obroka, obavezno po zalasku sunca. Govorio je da ga, otkako je monah, “sunce nikad nije videlo da jede, niti da se gnevi na koga”. Upokojio se u 109. godini, u manastiru Svetog Haritona, u Sukijskoj lavri u Jerusalimu, gde je i sahranjen.
Iscelitelj bolesnih i utešitelj tužnih
Prepodobni Kirijak Otšelnik istakao se borbom protiv jeresi, a pored duhovne uloge bio je poznat i kao “iscelitelj bolesnih i utešitelj tužnih”. No, držeći se svojih pravila i vere, nije želeo da mu se pripisuju zasluge za dobra dela.
Iako je svetitelj, nema zvaničnu titulu zaštitnika i ne vezuje se za određenu grupu. U njegovom žitiju se kaže: “Činio je čudesa, jer beše veliki ugodnik Božji.
Pročuo se kao veliki podvižnik nadaleko, te mnogi dolaziše k njemu u pustinju, jedni radi blagoslova, drugi radi isceljenja, a treći da razgovaraju s njim i dobiju kakav koristan savet za dušu. Nije želeo slavu, te se povuče u još dublju samoću u pustinju, ali i tu ga ljudi pronađoše, donoseći svoje bolesne radi isceljenja, jer sveti Kirijak molitvom isceli mnoge i iz mnogih istera demone.”
Običaji za Miholjdan
Verovanja vezana za Miholjdan uglavnom sugerišu na početak prave jeseni. Ako su miševi i drugi glodari zakasnili sa pripremama za zimu, smatra se da su osuđeni na propast.
U pojedinim krajevima običaj je da se mladencima koji su stupili u brak posle miholjskih zadušnica na ovaj praznik nose pokloni. U nekim naseljima, na salašima su priređivane svečanosti radi priploda stoke, posebno ovaca, takozvane “ovnovske svadbe”.
Ovnovi koji su prethodnih nedelja bili odvojeni od ovaca puštaju se među njih, okićeni cvećem, a domaćini priređuju svečani ručak. Iako u crkvenom kalendaru nije ubeležen crvenim slovom, na Miholjdan ne treba obavljati kućne poslove poput čišćenja i spremanja, ali se zato radovi na otvorenom, ako ih ima, ne smeju odlagati zbog dolazeće zime i hladnih dana. Takođe, veruje se da osobe rođene na ovaj dan poseduju posebne talente i da mogu da očekuju sreću i blagostanje u životu.
