Dejanu Pantiću Apelacioni sud smanjio kaznu zatvora na godinu dana, Milenkoviću i Vlajiću potvrđena kazna od pet godina, Vakić oslobođen optužbi

Apelacioni sud u Prištinidoneo je odluku osmanjenju kazne Dejanu Pantiću sa dve na godinu dana zatvora u vezi sa optužbom za napad na kancelarije Opštinske izborne komisije (OIK) u SevernojKosovskojMitrovici u decembru 2022. godine. Odlukom je i potvđena presuda Osnovnog suda u Prištini, kojom su Milun Milenković i Aleksandar Vlajić osuđeni na po pet godina zatvora, dok je Miomir Vakić oslobođen svih optužbi.

Osnovni sud u Prištini je 28. jula 2025. godine Pantića osudio na dve godine zatvora, Milenkovića i Vlajića na po pet godina, a Miomir Vakić je oslobođen optužbi, podseća „Zakletva za pravdu“.

Aleksandar Vlajić je 5. juna 2026. godine takođe proglašen krivim od strane Osnovnog suda u Prištini za krivično delo špijunaže, osuđen je na pet godina zatvora nakon što je priznao da je bio agent Bezbednosno inforamtivne agencije.

U vezi sa slučajem napada na kancelarije Opštinske izborne komisije , Apelacioni sud je održao ročište radi razmatranja žalbenih zahteva stranaka 28. aprila 2026. godine.

Drugostepenu odluku donelo veće sudija u sastavu: Ferit Osmani – predsednik veća, Albina Šabani-Rama i Avni Mehmeti – članovi.

Prema Odluci o žalbi, u vezi sa žalbom branioca Miluna Milenkovića, Sud je utvrdio da izreka odluke ne zahteva da oblik krivice bude izričito naveden, već da je dovoljno da sadrži jasan opis krivičnog dela i sve činjenice i okolnosti.

I u ovom konkretnom slučaju, oblik krivice prema Žalbi nije formalno određen samo upotrebom termina „direktna namera“ ili „moguća namera“, već se izvodi iz činjeničnog opisa radnji optuženog, načina na koji su one izvršene, njegovog ponašanja pre, tokom i nakon izvršenja krivičnog dela, kao i iz celine dokaza izvedenih tokom suđenja.

Prema žalbi, dokazi izvedeni tokom suđenja sprovedenog u prvom stepenu ne stoje odvojeno jedni od drugih, već čine neprekinuti lanac dokaza.

Na osnovu žalbe, iz njihove povezanosti proizilazi da je optuženi Milun Milenković bio prisutan u svim ključnim trenucima događaja: u fazi okupljanja grupe, u trenutku eskalacije u blizini vozila hitne pomoći i zatim tokom koordinisanog kretanja ka objektu koji je napadnut.

U žalbi na odluku je naglašeno da, pošto Sud prihvata nalaze Osnovnog suda kao potpuno pravične i osnovane, van razumne sumnje je dokazano da je optuženi Milenković ne samo bio prisutan na licu mesta, već je i aktivno učestvovao u organizovanom napadu na kancelarije Opštinske izborne komisije u Severnoj Mitrovici.

Dalje, Apelacioni sud je našao neosnovanom tvrdnju da krivica optuženog Miluna Milunkovića nije zasnovana ni na jednom materijalnom ili ličnom dokazu, budući da se na osnovu dokaza u predmetu istim stvara logičan i neprekinut lanac dokaza koji dovodi do zaključka da je optuženi Milunković učestvovao u izvršenju ovog dela.

Nalazi Apelacionog suda u vezi sa optuženim Aleksandrom Vlajićem:

Prema žalbi, prvostepeni sud je ubedljivo dokazao prisustvo optuženog Vlajića na mestu događaja 6. decembra 2022. godine u saizvršilaštvu sa optuženim u ovom krivičnom postupku Milenkovićem i ostalim osumnjičenima koji su na slobodi.

Dalje se navodi da je prvostepeni sud konstruisao dosledno, jasno činjenično stanje zasnovano na međusobnim dokazima, koji se međusobno dopunjuju i isključuju svaku razumnu sumnju o pasivnosti ili slučajnosti prisustva optuženog Vlajića.

U odluci se ističe da svi dokazi ukazuju na to da je Aleksandar Vlajić bio prisutan na licu mesta, posmatrao, fotografisao, komunicirao telefonom u ključnom trenutku dolaska policije i izbornih službenika i pomagao u daljoj mobilizaciji mase.

Stoga je na osnovu žalbe, činjenično stanje dokazano na pravičan, potpun i pouzdan način, dok tvrdnje odbrane ne pobijaju zaključak do kog je došao prvostepeni sud, ni u činjeničnom niti u logičkom i pravnom smislu, navodi „Zakletva za pravdu“.

(Zakletva za pravdu)