Дејану Пантићу Апелациони суд смањио казну затвора на годину дана, Миленковићу и Влајићу потврђена казна од пет година, Вакић ослобођен оптужби

Апелациони суд у Приштинидонео је одлуку осмањењу казне Дејану Пантићу са две на годину дана затвора у вези са оптужбом за напад на канцеларије Општинске изборне комисије (ОИК) у СевернојКосовскојМитровици у децембру 2022. године. Одлуком је и потвђена пресуда Основног суда у Приштини, којом су Милун Миленковић и Александар Влајић осуђени на по пет година затвора, док је Миомир Вакић ослобођен свих оптужби.

Основни суд у Приштини је 28. јула 2025. године Пантића осудио на две године затвора, Миленковића и Влајића на по пет година, а Миомир Вакић је ослобођен оптужби, подсећа „Заклетва за правду“.

Александар Влајић је 5. јуна 2026. године такође проглашен кривим од стране Основног суда у Приштини за кривично дело шпијунаже, осуђен је на пет година затвора након што је признао да је био агент Безбедносно инфорамтивне агенције.

У вези са случајем напада на канцеларије Општинске изборне комисије , Апелациони суд је одржао рочиште ради разматрања жалбених захтева странака 28. априла 2026. године.

Другостепену одлуку донело веће судија у саставу: Ферит Османи – председник већа, Албина Шабани-Рама и Авни Мехмети – чланови.

Према Одлуци о жалби, у вези са жалбом браниоца Милуна Миленковића, Суд је утврдио да изрека одлуке не захтева да облик кривице буде изричито наведен, већ да је довољно да садржи јасан опис кривичног дела и све чињенице и околности.

И у овом конкретном случају, облик кривице према Жалби није формално одређен само употребом термина „директна намера“ или „могућа намера“, већ се изводи из чињеничног описа радњи оптуженог, начина на који су оне извршене, његовог понашања пре, током и након извршења кривичног дела, као и из целине доказа изведених током суђења.

Према жалби, докази изведени током суђења спроведеног у првом степену не стоје одвојено једни од других, већ чине непрекинути ланац доказа.

На основу жалбе, из њихове повезаности произилази да је оптужени Милун Миленковић био присутан у свим кључним тренуцима догађаја: у фази окупљања групе, у тренутку ескалације у близини возила хитне помоћи и затим током координисаног кретања ка објекту који је нападнут.

У жалби на одлуку је наглашено да, пошто Суд прихвата налазе Основног суда као потпуно правичне и основане, ван разумне сумње је доказано да је оптужени Миленковић не само био присутан на лицу места, већ је и активно учествовао у организованом нападу на канцеларије Општинске изборне комисије у Северној Митровици.

Даље, Апелациони суд је нашао неоснованом тврдњу да кривица оптуженог Милуна Милунковића није заснована ни на једном материјалном или личном доказу, будући да се на основу доказа у предмету истим ствара логичан и непрекинут ланац доказа који доводи до закључка да је оптужени Милунковић учествовао у извршењу овог дела.

Налази Апелационог суда у вези са оптуженим Александром Влајићем:

Према жалби, првостепени суд је убедљиво доказао присуство оптуженог Влајића на месту догађаја 6. децембра 2022. године у саизвршилаштву са оптуженим у овом кривичном поступку Миленковићем и осталим осумњиченима који су на слободи.

Даље се наводи да је првостепени суд конструисао доследно, јасно чињенично стање засновано на међусобним доказима, који се међусобно допуњују и искључују сваку разумну сумњу о пасивности или случајности присуства оптуженог Влајића.

У одлуци се истиче да сви докази указују на то да је Александар Влајић био присутан на лицу места, посматрао, фотографисао, комуницирао телефоном у кључном тренутку доласка полиције и изборних службеника и помагао у даљој мобилизацији масе.

Стога је на основу жалбе, чињенично стање доказано на правичан, потпун и поуздан начин, док тврдње одбране не побијају закључак до ког је дошао првостепени суд, ни у чињеничном нити у логичком и правном смислу, наводи „Заклетва за правду“.

(Заклетва за правду)