Документарци о професору Костићу и српским логорашима у Норвешкој приказани завршници Видовданских свечаности

Документарни филм „Десет година од смрти проф. др Слободана Костића“, у продукцији РТВ Пулс из Шилова али и краћа верзија документарца „Логор смрти у Карашјоку – прича о жртвама и добрим помагачима“ у режији Кнута Флувика Торесена из Норвешке приказани су у завршници програма Видовданских свечаности у Великом Ропотову код Гњилана.  

„Логор смрти у Карашјоку“ је документарац настао по мотивима Флувикове књиге „Пут у Норвешку смрт“ за чију су продукцију били задужени Кјетли Палмквист и Бранко Димовић – Димески из Гњилана на раду у Норвешкој.  

У филму о лику и делу професора доктора Слободана Костића, родом из Речана код Косовске Каменице, говорили су његова супруга Весна Костић али и блиски пријатељи попут старешине цркве Св. Марка у Београду оца Трајана Којића, проф. др Драгомира Костића, публицисте Ђорђа Јевтића, књижевника Живојина Ракочевића, песника Срећка Симића, публицисте Станислава Којића, лекара Милорада Тодоровића, и бивше студенткиње Бранке Миленковић.

Косовско метохијску премијеру, исте вечери, доживео је и норвешки документарац о стравичним злочинима над Србима у Норвешкој за време Другог светског рата.

Продуцент филма Бранко Димовић – Димески је између осталог рекао да је током рада на филму екипа обишла многе архиве у Немачкој, Норвешкој и Србији.

„Амбасадор Републике Србије у Краљевини Норвешкој као о Министарство одбране Краљевине Норвешке дали су пуну подршку у припреми филма. О геноциду над српским народом у Норвешкој дуго се ћутало, а тамо је одведено и 120-оро српске деце, од којих је 32-оје изгубило животе –  најмлађи је имао 13 година“, нагласио је Димески додајући да је снимањем овог документарца у широј јавности обелодањена истина о овим злочинима.

Пре неколико дана у Норвешкој је обележено и 80 година од страдања Срба у тој земљи. На овом обележавању присуствовао је и амбасадор Србије Драган Петковић, као и амбасадори и званичници других држава.

Музику за филм одсвирао је Никола Митић из Шилова, а компоновао је деветогодишњи Андреј Стојановић. Допринос су дали глумица Приштинског народног позоришта родом из Гњилана Јасмина Стоиљковић, као и монаси манастира Драганца, и многи други.

Бројни кадрови снимани су у логору „Црвени крст“ у Нишу, у Београду и на локацијама у Норвешкој.

У филму говоре сведоци – некадашњи заробљеници из бивше Југославије и њихови потомци, као и сведоци из Норвешке. Тужна и потресна сведочанства преживелих логораша окосница су филма, историјске чињенице такође, што документарац у неким деловима чине болним за гледање.

„Филм доноси причу о геноциду над 4.050 логораша са Балкана, који су коришћени као робови за градњу путева, фабрика и других објекат, а на крају сви побијени. Срби су били у 95% логораша. У Норвешкој је погинуло или убијено 2.398 људи.

Норвешки документарац премијерно ће бити приказан на Филмском фестивалу у Нишу 25. августа ове године, а потом у Београду, као и у Грачаници и на ТВ Прва и ТВ Пулс из  Шилова“.

Публициста из Косовског Поморавља Станислав Којић нагласио је да је значајно то што се разоткрива истина о страдању српских логораша и што се на адекватан начин обележило осам деценија од страдања логораша у Норвешкој и што су им обновљена спомен обележја.

Којић је подсетио на недавно основано Удружење српско-норвешког пријатељства у Нишу, које ће допринети јачању пријатељских веза између Срба и Норвежана, како је истакао то је подухват земљака Бранка Димовића Димеског, који даје несебичан допринос развоју пријатељских веза али и општој информисаности Срба у дијаспори и земљи.

Димески, наводи Којић, извештава о најзначајнијим догађајима у часопису „Сербвикмагазин“ и „Историја Срба“, указујући на значај слободе и допринос који су дали наши преци за ослобођење од окупатора.

Пројекцији и Великом Ропотову присуствовали су монаси из Драганца, парох у Ропотову Александар Зафировић, заменик директора Канцеларије за КиМ Борислав Тајић, председница Привременог органа за Косовску Каменицу Тања Аксић, Срђан Николић – представник општине Витина као и други званичници и многобројни гости.

Станислав Којић