Društvo srpske slovesnosti
Društvo srpske slovesnosti osnovano je 19. novembra 1841, njegovo osnivanje je svojim pečatom i potpisom potvrdio knez Mihailo Obrenović, a osnivači su bili Jovan Sterija Popović i Atanasije Nikolić.
Prvi članovi društva bili su Dimitrije Isailović, Stefan Marković, Jovan Stejić, Dimitrije P. Tirol, Sima Milutinović Sarajlija i Isidor Stojanović. Zadatak društva bio je širenje nauka na srpskom jeziku i usavršavanje srpskog narodnog jezika. Predsednik Društva po položaju je bio ministar prosvete.
Odmah u početku Društvo je pokušalo da reši tada još nerešeno pitanje pravopisa i usvojilo je azbuku od 35 slova. Rad je bio prekinut avgusta 1842, zbog nereda u zemlji, i nastavljen je tek avgusta 1844. godine. Od tada je Društvo radilo na „Jezikoslovnom rečniku” i školskim udžbenicima, ali je ubrzo obustavilo rad na rečniku, naročito zbog protesta Vuka Karadžića. Posle toga Društvo je radilo na prikupljavanju istorijskih podataka i članaka, pregledalo je razne radove svojih članova, davalo je članovima na izradu školske knjige.
„Novinama Srbskim” 1846. objavljen je program rada Društva i njegovog glasila. Časopis Glasnik Društva srpske slovenosti počeo je da se izdaje od 1847. U okviru Glasnika predviđen je prostor za: povesnicu i starine srpske, zemljopisanije, državopisanije (stastitika) i prirodopisanije srpsko i radove iz oblasti drugih nauka. Od drugog broja Glasnik je redovno objavljivao izvore, a od petog (1855) je počeo da prati domaće i kasnije strane publikacije. Za vreme svog postojanja, u periodu 1847—1863 Društvo je objavio 17 brojeva glasnika.
Društvo srpske slovesnosti je izdalo nekoliko popularnih knjiga i sarađivalo u skidanju zabrane Vukovog pravopisa. Mada se već 1848. godine tražilo napuštanje pravopisa nametnutog odredbom iz 1832, i redakcija glasila se držala starog, Društvo nije učinilo mnogo na unapređenju jezika. Prve tekstove pisane Vukovim jezikom i pravopisom počeo je da objavljuje Đura Daničić.
Najznačajniji radovi objavljeni u Glasniku su „Srpski istorijski spomenici Mletačkog arhiva”, koje je priređivao Janko Šafarik u peridu 1859—1862, kao i hrisovulja cara Stefana Dušana manastiru Svetog arhangela kod Prizrena objavljena 1862.
Pored toga Društvo je pokušavalo nekoliko puta da uradi i nekoliko krupnijih poslova (osnivanje Narodne biblioteke i muzeja, opštinskih čitaonica po celoj zemlji, izdanje Enciklopedije nauka), ali nije uspevalo zbog slabe aktivnosti svojih članova i malog broja obrazovanih ljudi u Srbiji tada.
Liberali su pokušali da iskoriste Društvo srpske slovesnosti za svoj teorijski liberalizam. Društvo je 26. januara 1864. godine imalo svoj godišnji skup na kome su za nove članove Društva predlagali Garibaldija i Hercenovoga sina. Ministar prosvete Kosta Cukić se energično suprostavljao tom predlogu i nastala je velika gužva, pa je sednica bila prekinuta.
Društvo srpske slovesnosti je sledećega dana 27. januara 1864 ukinuo knez Mihailo.
