Global Firepower: Srpska vojska četvrta na Balkanu po naoružanju i borbenoj sposobnosti

Američka veb stranica Global Firepower već 15 godina pomno prati situaciju u oružanim snagama 138 zemalja sveta. Eksperti ovog projekta utvrđuju koja je vojska najjača na svetu na osnovu 50 i više kriterijuma, od finansiranja do logistike i geografskih karakteristika. Istovremeno, Global Firepower ne uzima u obzir nuklearno oružje, pa zato i oružane snage malih zemalja mogu da se takmiče sa najmoćnijim vojskama sveta, piše Balkanist.

U regionu samo jedna država ima takvu vojsku. Turska zauzima 11. mestu na rang listi 2021. godine (i na ovoj poziciji je drugu godinu zaredom). Štaviše, 2019. godine turska vojska je bila na devetom mestu. Danas turske oružane snage imaju 735.000 vojnika i oficira, više od 3.000 tenkova i 11.000 oklopnih vozila, više od 2.000 artiljerijskih oruđa i 400 raketnih sistema. Global Firepower ne ističe sisteme PVO, ali očigledno je da tu spadaju i ruski sistemi S-400. Impresivno je i tursko ratno vazduhoplovstvo: više od 200 lovaca i gotovo 500 helikoptera (sto i više borbenih). Turska mornarica je ujedno i najmoćnija u regionu: 16 fregata (po ovom pokazatelju je treću u svetu), 10 korveta, 11 minolovaca, 12 podmornica i 35 patrolnih čamaca. Naravno, među armijama balkanskih zemalja na prvom mestu su turske oružane snage, koje su četvrta najmoćnija vojska NATO bloka.

Na drugom mestu je još jedna NATO država – Grčka, iako jako zaostaje za Turskom. Grčke oružane snage su na 29. mestu u svetu, i na 10. u NATO-u. Grčka vojska ima 420,5 hiljada vojnika i oficira, 1344 tenka i 3845 oklopnih vozila. U grčkom vazduhoplovstvu ima 187 lovaca, gotovo 300 helikoptera, od kojih samo 29 ofanzivnih. Grčka mornarica se može uporediti sa turskom samo po broju fregata, podmornica i patrolnih brodova: 13, 11 i 35.

Na trećoj poziciji na Balkanu je još jedna NATO država – Rumunija (41. u svetu, 14. u NATO-u). Rumunija je pokvarila svoj položaj u poređenju sa prošlom godinom, kada je bila 40. u svetu. Rumunske oružane snage imaju 120 hiljada vojnika i oficira, 675 tenkova i 1.500 oklopnih vozila, 800 artiljerijskih i 240 raketnih sistema, uključujući jednu bateriju američkog „Patriot“. U januaru 2021. rumunska vlada je najavila spremnost da kupi američki obalski odbrambeni raketni sistem koji košta gotovo 300 miliona dolara. A kupovina američkih lovaca F-16, o čemu se u Bukureštu govori od 2017. godine, se još uvek samo planira. Glavne snage rumunskog vazduhoplovstva su 28 lovaca MiG-21, i 62 (uglavnom sovjetska) helikoptera među kojima nema borbenih. Uprkos tome što je članica Severnoatlantske alijanse, rumunsku mornaricu predstavljaju slabo naoružani, stari brodovi. Bez obzira na to, pre godinu dana, na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, ukrajinski ministar odbrane Andrej Zagorodnjuk je predložio svom rumunskom kolegi da se zajednički suprotstave „ruskim pretnjama“ u Crnom moru.

Četvrto mesto među vojskama balkanskih zemalja i 61. u svetu zauzimaju oružane snage Srbije, koje su prošle godine napravile veliki korak napred: 2020. srpska vojska je bila tek 65. na rang listi. Glavnu ulogu u tome odigrala je saradnja Beograda i Moskve: srpske oružane snage su od Rusije besplatno dobile šest aviona MiG-29, 30 oklopnih izviđačkih i patrolnih vozila BRDM-2MS i 30 tenkova T-72MS . Isporučena je i baterija Pancir-S1. Dakle, sada u oružanim snagama Srbije, prema oceni Global Firepower, ima oko 80 hiljada vojnika i oficira, 304 tenka i 1200 oklopnih vozila, više od 230 artiljerijskih oruđa i 70 raketnih sistema, 6 lovaca i 17 jurišnih aviona, 55 helikoptera (4 ofanzivna). Srbija nema izlaz na more, ali na Dunavu ima 6 patrolnih čamaca, 4 minolovca i dva pontonirska bataljona.

Odmah iza srpske je hrvatska vojska, koja zauzima peto mesto na Balkanu i 63. mesto u svetu. Teško je reći zašto je hrvatska vojska na samo dve pozicije iza srpske u rejtingu Global Firepower, jer nema ni polovinu vojnika i oficira koliko ih ima Srbija (35,5 hiljada). Ista je situacija sa oklopnim vozilima (650), tenkovima (72). Broj artiljerijskih oruđa u Hrvatskoj uporediv je sa onim u Srbiji (243), a Hrvatska je bolja samo po količini raketnih sistema — 105. U Hrvatskom ratnom vazduhoplovstvu ima 37 helikoptera (ofanzivnih nema), 12 lovaca. Među njima su četiri MiG-a kupljena u Ukrajini, gde su i „modernizovana“ falsifikovanim delovima zbog čega se Hrvatska i Ukrajina već godinama raspravljaju. Uprkos činjenici da je Hrvatska dobila jednu od glavnih baza jugoslovenske mornarice — Split, hrvatska flota ima samo 11 patrolnih čamaca i jedan minolovac.

Na šestom mestu među vojskama balkanskih zemalja je Bugarska (na svetskoj rang listi je 67, među članicama NATO-a — 20.). Ima 33 hiljade vojnika i oficira, 210 tenkova i 2 hiljade oklopnih vozila, 856 artiljerijskih oruđa i 192 raketnih sistema. Pomorske snage Bugarske imaju 4 fregate, 3 korvete, 12 minolovaca i nijedan patrolni čamac. Bugarsko ratno vazduhoplovstvo poseduje 13 sovjetskih Su-25, od kojih samo 5 u borbenoj gotovosti. Uprkos svim sankcijama protiv Belorusije, 8 bugarskih jurišnih aviona je modernizovano u Belorusiji. Istovremeno, bugarski predsednik Rumen Radev je zabranio da se radi na ranije potpisanom ugovoru o kupovini osam američkih F-16 za 1,256 milijardi dolara.

Vojska Slovenije je na sedmom mestu u regionu (88. u svetu i 23. u NATO-u). Slovenačka vojska ima samo 9 hiljada vojnika i oficira, 44 tenka, 305 oklopnih vozila, 26 artiljerijskih oruđa i nema raketne sisteme. Slovenačko ratno vazduhoplovstvo nema borbene avione i helikoptere. Flota zemlje poseduje dva patrolna čamca, što je sasvim dovoljno za čuvanje 46,6 kilometara jadranske obale. Visoka pozicija Slovenije se može objasniti vojnim budžetom zemlje: on iznosi 545 miliona dolara, odnosno Slovenija troši na jednog vojnika mnogo više od njenih balkanskih suseda. Vojske ostalih balkanskih država ne spadaju u prvih 100.

Osma na Balkanu je vojska Albanije, koja na svetskoj rang listi zauzima 113. mesto, a među zemljama NATO-a – 26 (čak je i Estonija bolje rangirana). Albanska vojska ima oko 10 hiljada vojnika, 470 oklopnih vozila i nema tenkove, artiljeriju ili raketne sisteme. Albansko vazduhoplovstvo sastoji se od 19 helikoptera (borbenih nema), a vojna flota ima na raspolaganju 26 patrolnih čamaca.

Još jedna balkanska NATO zemlja, Crna Gora, zauzima deseto mesto u regionu, 123. u svetu i poslednje, 27. mesto u NATO-u. Crnogorska vojska ima 12 hiljada vojnika i oficira, 100 oklopnih vozila, 12 artiljerijskih oruđa i 18 raketnih sistema. Vazduhoplovstvo zemlje čine 10 helikoptera, a mornaricu 5 patrolnih čamaca.

Deveta u regionu i 121. u svetu je vojska Bosne i Hercegovine. Prema procenama Global Firepower, u vojsci BiH ima 10.500 vojnika i oficira (45,9% Muslimana, 33,6% Srba, 19,8% Hrvata i 0,7% ostalih nacionalnosti). Ima 320 tenkova, 400 oklopnih vozila, više od 700 artiljerijskih oruđa i 140 raketnih sistema, kao i 19 uglavnom sovjetskih i ruskih helikoptera. Istovremeno, 26. januara 2021. godine, načelnik štaba Oružanih snaga Bosne i Hercegovine general Senad Mašović rekao je da oružane snage Bosne i Hercegovine planiraju nabavku vojne opreme iz Sjedinjenih Država, koja bi zamenila rusko oružje. Radi se o četiri helikoptera Huey II i zasad neodređenoj količini borbenih vozila Humvee. Iako ima 21 kilometar morske obale, BiH nema vojne brodove i čamce.

Poslednje mesto na Balkanu i u Evropi i 133. u svetu zauzima vojska Severne Makedonije. Makedonska vojska ima više od 20 hiljada vojnika i oficira, 31 tenk i 250 oklopnih vozila, 140 artiljerijskih oruđa i 24 raketna sistema. Ratno vazduhoplovstvo raspolaže sa 14 helikoptera, od kojih su 4 jurišna. Očigledno je da se radi o Mi-24, koji su 2001. godine isporučeni Makedoniji po nalogu Leonida Kučme kao pomoć vladinim snagama u borbi protiv albanskih separatista.

Global Firepower zasad ne uzima u obzir takozvanu vojsku Kosova. Ali pitanje je koliko će to potrajati, jer SAD su podržale tu vojsku i njenu integraciju u NATO. Jedan od „predsedničkih kandidata“ Kosova, ratni zločinac Ramuš Haradinaj, nedano je rekao da će vanredni parlamentarni izbori 14. februara biti ujedno i „referendum o članstvu u NATO-u“.


(izvor: Balkanist)