Годишњица масакра у Ораховачкој жупи: Чувајмо сећање на жртве као и косовски завет

Крај спомен обележја у Великој Хочи, парастосом и полагањем венаца, обележена 25. годишњица злочина које су Алабанци, представљајући се као припадници ОВК, извршили над Србима у ораховачкој жупи.  Убијено је и киднаповано 84 Срба из Ретимља, Оптеруше, Велике Хоче, Зочишта и Ораховца. Срби из Велике Хоче и Ораховца поручили су да се злочини неће и не смеју заборавити а да одговорност сноси и међународна заједница која је, како је речено,  чинила све да се исти и заташкају.

Масовна киднаповања и убиства Срба из Ретимља, Оптеруше, Зочишта, Велике Хоче и Ораховца почињена су у периоду од 1998. до 2000. године.

Припрадници такозване Ословодилачке војске Косова окупирали су 17. јула Ораховац. Прва српска жртва у овом граду пала је већ сутрадан присећа се професорка Оливера Радић.

„Тог 18. јула 1998. године убијен је Александар Мајмаревић, прва српска жртва напада наших непријатеља на нас. Његовом сахраном је башта иза црквеног олтара почела да се претвара у гробља. Те слике заклањају фијуци метака који лете око нас и дечији глас који јавља да су тамо код Баљошевића мртви и рањени као и сазнање да је граната разорила утробе Јагошу Филђокићу, Векославу Казићу и Боривоју Симићу. Завоји доктора Векослава Симића нису били довољни да зауставе крварење. Склапала сам им руке на грудима и у њих метнула по гранчицу босиљка. Док сам жива нећу заборавити руку старице Зорке Казић која милује лице убијенога сина“, испричала је Оливера.

Фото: Ризница

У оближњем Ретимљу убијено је 17 мушких глава породице Костић, сведочи Драгица Маврић.

„Стрица и 17 њих убили су ми на кућном прагу. Нису смели ни гласа да пусте, није имао нико да их достојно сахрани“, прича Драгица.

За време оружаног напада ОВК на подручју Ораховца, од 17. до 22. јула 1998. године киднаповано је најмање 100 српских и ромских цивила, од којих су многи убијени и мучени у приватним затворима и логорима. Посмртни остаци пронађени су у масовним гробницама у Малишеву и у јами Волујак у пролеће 2005. године.

Многи још увек нису идентификовани, али породице неће одустати да траже најмилије, поручио је координатор Удружења киднапованих и несталих са Косова и Метохије Негован Маврић.

Фото: Ризница

Проблеми Срба у ратним и поратним годинама идентични су са обе стране Дрине, навела је председница Удружења породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Исидора Грахорац.  

„Оно што је проблем и код нас а и код вас јесте да је са годинама које пролазе све мањи број оних који буду пронађени, есхумирани, идентификовани и достојно сахрањени“, рекла је Грахорчева.  

У име Владе Републике Србије венац на спомен обележје српским жртвама из ораховачке жупе положио је заменик директора Канцеларије за КиМ Борислав Тајић.

„Истакнимо да ниједан суд до сада, УНМИК-ов, ЕУЛЕКС-ов, Хашки трибунал није дао ни један одговор за нестале и убијене жртве. Затварајући истраге о страдању и мучеништву наших сународника под срамним образложењем наводног недостатка доказа, учињен је грех против човечности а демократски свет је поражен пред идеологијама мржње и тероризма“, рекао је Тајић.

Сећања на све жртве морамо да чувамо вечно баш као и косовски завет, поручуо је председник привремног органа за општну Ораховац Александар Мицић. Подсетивши да су крст и српска  застава на споменуку у Хочи више пута скидани и ломили Мицић је рекао да дух прадедова нападчи никада неће моћи да саломе.

(Ризница)

Повезани чланци

Back to top button