Godišnjica masakra u Orahovačkoj župi: Čuvajmo sećanje na žrtve kao i kosovski zavet
Kraj spomen obeležja u Velikoj Hoči, parastosom i polaganjem venaca, obeležena 25. godišnjica zločina koje su Alabanci, predstavljajući se kao pripadnici OVK, izvršili nad Srbima u orahovačkoj župi. Ubijeno je i kidnapovano 84 Srba iz Retimlja, Opteruše, Velike Hoče, Zočišta i Orahovca. Srbi iz Velike Hoče i Orahovca poručili su da se zločini neće i ne smeju zaboraviti a da odgovornost snosi i međunarodna zajednica koja je, kako je rečeno, činila sve da se isti i zataškaju.
Masovna kidnapovanja i ubistva Srba iz Retimlja, Opteruše, Zočišta, Velike Hoče i Orahovca počinjena su u periodu od 1998. do 2000. godine.
Pripradnici takozvane Oslovodilačke vojske Kosova okupirali su 17. jula Orahovac. Prva srpska žrtva u ovom gradu pala je već sutradan priseća se profesorka Olivera Radić.
„Tog 18. jula 1998. godine ubijen je Aleksandar Majmarević, prva srpska žrtva napada naših neprijatelja na nas. Njegovom sahranom je bašta iza crkvenog oltara počela da se pretvara u groblja. Te slike zaklanjaju fijuci metaka koji lete oko nas i dečiji glas koji javlja da su tamo kod Baljoševića mrtvi i ranjeni kao i saznanje da je granata razorila utrobe Jagošu Filđokiću, Vekoslavu Kaziću i Borivoju Simiću. Zavoji doktora Vekoslava Simića nisu bili dovoljni da zaustave krvarenje. Sklapala sam im ruke na grudima i u njih metnula po grančicu bosiljka. Dok sam živa neću zaboraviti ruku starice Zorke Kazić koja miluje lice ubijenoga sina“, ispričala je Olivera.
U obližnjem Retimlju ubijeno je 17 muških glava porodice Kostić, svedoči Dragica Mavrić.
„Strica i 17 njih ubili su mi na kućnom pragu. Nisu smeli ni glasa da puste, nije imao niko da ih dostojno sahrani“, priča Dragica.
Za vreme oružanog napada OVK na području Orahovca, od 17. do 22. jula 1998. godine kidnapovano je najmanje 100 srpskih i romskih civila, od kojih su mnogi ubijeni i mučeni u privatnim zatvorima i logorima. Posmrtni ostaci pronađeni su u masovnim grobnicama u Mališevu i u jami Volujak u proleće 2005. godine.
Mnogi još uvek nisu identifikovani, ali porodice neće odustati da traže najmilije, poručio je koordinator Udruženja kidnapovanih i nestalih sa Kosova i Metohije Negovan Mavrić.
Problemi Srba u ratnim i poratnim godinama identični su sa obe strane Drine, navela je predsednica Udruženja porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila Republike Srpske Isidora Grahorac.
„Ono što je problem i kod nas a i kod vas jeste da je sa godinama koje prolaze sve manji broj onih koji budu pronađeni, eshumirani, identifikovani i dostojno sahranjeni“, rekla je Grahorčeva.
U ime Vlade Republike Srbije venac na spomen obeležje srpskim žrtvama iz orahovačke župe položio je zamenik direktora Kancelarije za KiM Borislav Tajić.
„Istaknimo da nijedan sud do sada, UNMIK-ov, EULEKS-ov, Haški tribunal nije dao ni jedan odgovor za nestale i ubijene žrtve. Zatvarajući istrage o stradanju i mučeništvu naših sunarodnika pod sramnim obrazloženjem navodnog nedostatka dokaza, učinjen je greh protiv čovečnosti a demokratski svet je poražen pred ideologijama mržnje i terorizma“, rekao je Tajić.
Sećanja na sve žrtve moramo da čuvamo večno baš kao i kosovski zavet, poručuo je predsednik privremnog organa za opštnu Orahovac Aleksandar Micić. Podsetivši da su krst i srpska zastava na spomenuku u Hoči više puta skidani i lomili Micić je rekao da duh pradedova napadči nikada neće moći da salome.
(Riznica)
