Hatišerifom Srbija dobila autonomiju
U Beogradu, na Tašmajdanu, u prisustvu kneza Miloša i beogradskog paše, 28 novembra 1830. godine svečano je pročitan hatišerif turskog sultana Mahmuda II o autonomiji Srbije. Turci su nakon toga prodali svoja imanja Srbima i napustili Beograd.
Hatišerif iz 1830. godine predstavlja poslednji korak ka uspostavljanju autonomije Kneževine Srbije u odnosu na Osmansko carstvo. Sultan Mahmud II je ovim aktom priznao Kneževini autonomiju i nezavisnu državnu upravu. Hatišerif je bio praćen i sultanovim Beratom kojim je knezu Milošu Obrenoviću priznato pravo formiranja dinastije.
Hatišerif iz 1830. godine utanačava odnose između Srbije i Porte potvrđujući povlastice srpskog naroda na teritorijama koje su bile slobodne u vreme Prvog srpskog ustanka. U prvu grupu odredaba spadaju one koje se odnose na vazalni položaj Srbije prema Turskoj. Srbija je, prema njima, sastavni deo Carstva u kojoj ono može za novce nabavljati sve što mu je potrebno. Sem starih gradova (Beograd, Šabac, Smederevo, Kladovo, Užice, Soko) sva ostala utvrđenja biće porušena. Srbiji će biti vraćene šest otrgnutih nahija nakon što posebna rusko-turska komisija „izvidi pravo stanje stvari“. Ponovljen je princip odsečenog poreza u koga su ulazili: harač, svi danci i carinski prihodi. Turci koji su imali svoja dobra u Srbiji (zemlju, kuće, bašte, vinograde; tzv. muluk i miljak) imaju rok od godinu dana da ga po pravičnoj ceni prodaju Srbima. Ukoliko to ne učine, prihodi sa dobara uplaćivaće se u beogradsku blagajnu odakle će se isplaćivati vlasnicima. Srbima je dozvoljeno da u beogradskoj carinarnici naplaćuju carinske takse za svu robu, sem one koja ide za Carigrad i koja će tamo biti ubirana.
Turcima (tj. svim muslimanima) se zabranjuje prebivanje u Kneževini.
Drugo, Visoka Porta se neće mešati u unutrašnju upravu Srbije. Srbima je priznato pravo veroispovesti sa slobodom biranja mitropolita i episkopa koje će postavljati carigradski patrijarh. Milošu Obrenoviću potvrđeno je zvanje srpskog kneza sa naslednim pravom koje je potpunije određeno Beratom iz iste godine. Knez ima pravo na pristojnu apanažu shodno položaju koji ima, ali time ne sme previše opterećivati narod. Porta je zadržala pravo imenovanja novog kneza beratom za koga on mora uplatiti sumu od 100.000 turskih groša carskoj blagajni.
Unutrašnja uprava poverena je knezu i Savetu. Knez je imao zakonodavnu vlast, a sa Savetom je delio izvršnu vlast.
U pravosuđe se Turci nisu mešali. Knez je stekao pravo da drži odred vojnika radi održavanja reda i poretka u zemlji. Sem toga, Srbi imaju pravo otvarati pošte, bolnice, škole, štamparije i sl. Srpski trgovci mogu slobodno delovati po teritoriji čitavog Carstva. Nijedan Srbin ne može se prisiliti da služi Turčinu.
Srbi su stekli pravo da u Carigradu drže svoga predstavnika — kapućehaju, preko koga će obavljati sve nužne poslove sa Portom.
Uz zvuke zvona i pucnjavu topova, praćen usklicima naroda, knez se uputio u crkvu gde je, prema naročito spremljenom ceremonijalu, miropomazan kao knez-vladar od strane mitropolita. Svečanost se završila osveštenjem hervanije kao osobitog znaka kneževe vlasti.
