Хитлерово бомбардовање Београда
Немачка бомбардовања Београда у Другом светском рату, познато и као Операција Одмазда, догодила су се 6, 7, 11. и 12. априла 1941.
Шестог априла, у 6.30 ујутру, без објаве рата, силе Трећег рајха су напале Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца (укупно 484 авиона), 6. и 7. априла. Авиони су полетели из Беча, Граца и Арада. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.
Београд је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук лоциран на земунском аеродрому и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд. Не зна се тачан број авиона које су оборили југословенски пилоти, али се из разних извора овај број процењује на 42 до 48.У борбама је погинуло 11 југословенских пилота.
Немци нису бомбардовали мостове, јер су им били важни за допремање трупа и материјала
У бомбардовању Београда 1941. погинуло је 2.274 људи. Порушено је 627 зграда, веома оштећена 1.601 зграда, делимично оштећено 6.829 зграда (укључујући део зграде Старог двора). Тешко је оштећена Вазнесењска црква у којој је било верника који су били дошли на јутрење. Најзначајнији споменик културе, Народна библиотека са 350.000 књига, уништена је већ првог дана бомбардовања.
Генерал Лер се 9. маја 1945. предао Југословенској армији. Побегао је и поново је ухваћен 13. маја. После рата суђено му је за ратне злочине пред војним судом Југословенске армије, а једна од тачака оптужнице се односила на његово командовање 4. ваздушном флотом током Операције Одмазда. Проглашен је кривим, осуђен на смрт и погубљен.
Немачки фелдмаршал Евалд фон Клајст је на суђењу после рата изјавио: „Ваздушни напад на Београд 1941. године имао је првенствено политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање из ваздуха било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете.”
У оквиру комплекса Новог гробља у Београду, у непосредној близини Северног булевара, 1966. године формирано је Спомен-гробље страдалих у шестоаприлском бомбардовању Београда 1941. године. Ауторка спомен-гробља била је архитекта Милица Момчиловић. Двадесет девет мермерних плоча налази се на осам озиданих бетонских хумки, које подсећају на ровове у којима су примарно сахрањивани пострадали. На посебним плочама исписана су имена 646 идентификованих жртава и подаци о 909 неидентификованих мушкараца, 393 жене и 59 деце.
Немачко бомбардовање Београда током Априлског рата 1941. године никада није снимљено филмском камером. Године 1945. Никола Поповић је урадио први послератни документарни филм под називом Одмазда Београда. Поповић је секвенце бомбардовања монтирао из других документарних филмова; сцене је скројио користећи разни материјал заплењен из немачких филмских журнала. Убацио је сцене немачких авиона, Јункерса 87 (Штуке) и двомоторних Хајнкела 111. У филму се налазе кадрови непрепознатљивих градова у пламену, снимци бомбардовања Варшаве из 1939, те Ротердама и Лондона из 1940. Неке кадрове за овај филм је преузео из немачког УФО журнала број 405, који показује последице америчког бомбардовања Београда на Ускрс 1944. Снимио је 1945. реконструисане сцене експлозија на рушевинама заосталим из рата. Његов измонтирани филм из 1945. године је више деценија, у време СФРЈ, приказиван широј јавности, у биоскопима и на телевизији, као аутентичан филм немачког бомбардовања Београда 6. априла 1941. године
Последице немачког бомбардовања Београда 6. априла 1941. снимио је одмах по завршетку бомбардовања, још пре уласка немачких трупа у главни град, киноаматер Радомир Милојковић (који је уједно и први снимио разрушен град). Његови снимци су први пут приказани након скоро четири деценије од завршетка Другог светског рата, у филму Марка Бапца из 1978. под називом Када је небо било црно над Београдом.
