Hristos Vaskrse – Vaistinu Vaskrse!
Vaskrsu, prema običaju, predhodi sedmonedeljni vaskrsnji post, najduži u godini. Period od 7 nedelja je vreme posta i odricanja, običaj koji je nastao na temelju verovanja da se uzdržavanjem od obilja mrsne hrane i poslastica može zadobiti milost Božija. Vaskrs je oduvek bio „praznik nad praznicima“ pravoslavnog srpskog naroda, cije je praznovanje uobičajeno najradosnije.
Posebno važno mesto u tradicionalnom običaju Vaskrsa zauzima crveno jaje simbol života, a njegova crvena boja želju za zdravljem i napretkom. Vernici farbaju jaja na Veliki Četvrtak ili na Veliki Petak, a šaranja su različita (pomoću voska, lampe i pera, raznim travkama, pa čak i četkicom i bojama). Prvim crvenim vaskrsnjim jajetom vernici bi se omrsili na dan uskrsa i time okončali sedmonedeljnji post. Jaja crvena ili šarena, daruju se rođacima i prijateljima i svima onima koji uđu u kucu. Šarena jaja simbolizuju ljubav i sreću.
To je praznik radosti jer se slavi dan kad je Hrist vaskrsao iz mrtvih. I zvona na crkavama ponovo zvone…
Kako je Vaskrs porodični praznik, za stolom će se taj dan naći svi članovi porodice, pa i oni koji za tu priliku moraju da doputuju iz daleka (ako ne na doručak, onda bar na ručak), a šta će se naći na stolu zavisi od običaja u tom kraju, navika i želja ukućana i mogućnosti i umeća domaćice. Ma šta da Vas od svega toga privlačilo, prvi zalogaj kojim ćete se omrsiti posle dugotrajnog, ili kratkotrajnog, posta je jaje.
Post je gotov i nikakvih ograničenja s te strane više nema.
Vaskrs se slavi tri dana: Vaskrs, Vaskrsni ponedeljak i Vaskrsni utorak. Ono što se ova tri dana ne sme smetnuti s uma je da se, umesto uobičajenih pozdrava, pozdravlja sa Hristos voskrese, a otpozdravlja sa Vaistinu voskrese. To i crveno jaje su, ipak, suštinska obeležja ovog važnog praznika.
