Историчар Немања Димитријевић: Ми у Грачаници и они у Приштини живимо у паралелним световима

Немања Димитријевић, докторанд историјских наука истиче да је интегративна идеја између Срба и Албанца на Косову и Метохији постојала једино у време комунистичке Југославије и то у краћем периоду од 1945. године.

Гостујући у емисији „Кључна реч“  млади историчар из Грачанице каже да је тежња идеолошки занесених комуниста новонастале државе била интеграција Албанаца и Срба.

„Знали су за историјски сукоб  зато је и постојала тежња да се и Албанци и Срби масовно укључе у структуру новоформираних  комунистичких организација на Косову и Метохији“, појаснио је Димитријевић, аутор научног рада о Приштини у периоду након Другог светског рата до 1955. године.

Наводу да је комунистичкој власти на локалу делимично и пошло од руке да дуг историјски период, препун трвења и трења између Срба и Албанаца преокрену у заједнички рад кроз масовно оснивање организација попут: Антифашистичког фронта жена (АФЖ), Удружења за просвећивање жена, Удружења пријатеља деце, Народног фронта и Народне омладине.    

„Однос према становништву био је идеолошки јер су власти желеле да становништво прихвати социјалистику и комунистичку идеологију. У почетку је то био интеграциони однос неоптерећен поделама, ко је ту Србин а ко Албанац“, наводи Немања Димитријевић.

Додаје да су Срби лакше прихватали чланство у партију и у тадашњим комунистичким организацијама за разлику од албанског становништва које је било веома неповерљиво према новом режиму верујући и да се тако трајно  раздвоји од „браће“ из Албаније.

„Албанци са Косова су у интеграцији видели опасност која прети гушењу њихове националне идеје изграђене током Другог светског рата када је овде постојала Велика Албанија у оквиру италијанске окупационе зоне“, наводи Димитријевић.

Политичка ангажованост Албанаца на Косову нарочито долази до изражаја после 1950. године што се огледа у чињеници да велики број породица уписује своју женску децу у школе што до тада није била пракса у традиционалним муслиманским породицама.

Комунизам нуди решавање женског питања и извесних слобода за њих

 „Закон о скидању зара и фереџа донет је 1951. године и лако је спроведен у пракси јер је скидање зара и фереџа доживљено као процес женске еманципације. Законом је муслиманкама дозвољено ношење мараме на глави али је забрањивао покривање лица. У овом процесу су важну улогу одиграле  женске органзације АФЖ и остале које су биле промотери женских слобода“, каже Димитирјевић.

Социјалистичка реформа  друштва подразумевала је и решавања женског питања и то је био приоритет комунистичких власти. Поред обавезе да женска деца похађају школу, она у новом друштвеном уређењу раде у фабрикама али и посећују културне установе. Социјализам женама доноси извесне слободе, а једна је била и скидање фереџа и зара које су  носиле муслиманке. Питање откривања лица муслиманских жена разматрало се још у време Краљевине Југославије али је оно реализовано тек у социјализму.

Миграције становништва и нова аграрна реформа

Године 1953. Приштина је имала 23000 становника, Алабанаца је било две трећине више у односу на Србе. Демографски раст нарочито је изражен у  периоду од 1961. до 1981. године. Осим миграционих кретања са села у град евидентно је и насељавање Албанаца које је због режима комунистичког руководства Народне републике Албаније бежало са тог простора и насељавало се на Косову и Метохији, највише у градским срединама у Приштини, Призрену и Гњилану.

На нивоу Савезне државе 6. марта 1945. године донесена је одлука о новој  аграрнаој реформи. Миграциона политика тадашњих југословенских власти с једне и политичка одлика државног руководства Албаније с друге стране, значајно су утицале  на повећан процес миграције из Албаније али и на процес расељавања Срба са Косова и Метохије.   

„Ревизија аграрне реформе односила се на Србе, Црногорце, Херцеговце који су за време краља Александра добили поседе на подручју Косова и Метохије. Политичком одлуком не мали број ових породица је расељен са Косова и Метохије и насељен у подручју Војводине. Ова одлука је такође  утицала и на повећање броја албанског становништава на Косову и у самој Приштини.

Биографија:

Немања Димитријевић је рођен у Приштини 1994. Године. Одрастао је у Грачаници где је завршио основу школу, а основне и мастер студије Историје завршио је на Филозофском факултету у Београду. Припрема докторат на тему „Приштина у периоду од 1944. до 1955. године“. Бавио се истраживањем савремене историје Косова и Метохије. Живи и ради у Грачаници.

Иван Миљковић