Иван Цветковић, европски а наш!

Иван Цветковић из Страже код Новог Брда. Има 27 година, завршио је географију и наш је параолимпијац у спринту на 400 метара. Корона га је омела да учествује на многим такмичењима, али се не предаје, и даље успешно тренира за учешће на европском првенству.

Прегршт награда и признања од којих му је најдража она са европског првенства у Берлину од пре 2 године. Јесте сребрна али сија као злато. Да не буде забуне, у његовој колекцији има и златних медаља које је освојио на бројним такмичењим у земљи и региону. Трчањем је активно почео да се бави пре пет година када је постао члан Атлетског клуба из Косова Поља. Иако је рођен без једне руке доказао је да се снагом воље и упорношћу може постићи сваки успех. 

Године 2016. био је првак у Хрватској, 2017, првак државе на 400 метара али је једно друго такмичење, како каже, било пресудно за његову каријеру.

„Најважније такмичење које ми је променило живот јесте велико  европско такмичење које се одржавало 2018. у Берлину на коме сам освојио треће место“, прича Цветковић.

Атлетика као спорт није много заступљена на Косову. Тренинзи су напорни и тешки. Иван трчи два пута дневно по 45 минута, али пред такмичење су тренинзи учесталији и трају по више сати.

„Атлетика је веома захтеван спорт, нема фолирања и тренира се 365 дана у години, сунце, киша, снег, сваког дана се тренир“, говори млади спортиста.

Месту у коме је рођен и живи нема атлетску стазу, али има нешто друго – здраву средину и чист ваздух на надморској висини од 750 метара. Трчи од брда до брда, по асфалту, што је велика мана, каже, јер је увежбан за тврду подлогу, а тамо где се такмичи подлога је мека. Сигуран је да је би, да је којим случајем другачија подлога, његови резултати били много бољи.

Вирус корона као и свима и Ивану Цветковићу покварио је бројне планове.

„Спремао сам се ове године за европско првенство које је требало да се одржи јуна месеца у Пољској, међутим, због вируса је све одложено. Ја не престајем да тренирам, надам се учешћу на европском првенству наредне године и после тога олимпијским играма ако Бог да“, одлучан је Цветковић.

Атлетика није јефтин спрот. Опрема, одласци на такмичења али и тренизи заиста коштају. Каже да му Општина Ново Брдо у том погледу заиста финансијски и у сваком погледу помаже.

Каже да коронавирус не може вечно да траје зато се активно спрема за наредна такмичења. Себи је задао и циљ.

„Имао сам циљ ове године да је све било како треба, пошто сам имао и први резултат у Европи, хтео сам да овде направим један базен, у коме ћу да плива и крај кога бих се омарао…“

Базена у дворишту још увек нема али, судећи по томе колико је млади спортиста посвећен ономе што ради, не сумњамо у нову победу ни у то да ћемо крај његове куће, колико већ наредне године, када будемо дошли да направимо причу о његовом следећем спортском успеху, угледати базен.

И. Миљковић

Повезани чланци

Back to top button