Јован Зафировић: Коме Бог сутра да се јави?

Ово је у КМ? Одговара ми на причу за блиске пријатеље, на инстаграму, другарица.
-Јесте. Испитни рок ће ускоро. Ја учим, кроз осмех у виду смајлија одговарам.
А она? Она почиње да се жали.
Радила је на замени и опет остала без часова. Сто педесет четврти пут, ценим.
Углавном приближно је.
Џаба си ишла на све митинге и гласање, мислим се.
Покушавам да јој ја не држим часове.
Отишла би негде, али не може. Има дечка и нема где.
Све је скупо, пише ми. Да има стан или кућу негде у централној Србији лакше би јој било.
Мали број Косоваца стамбене објекте купује из луксуза на територији централне Србије, већи, да не би, кад их једног јутра дочека нови погром, спавали по разним халама спортова и аренама. Код родбине или пријатеља. Већ да имају где да оду, да не би били нечије оптерећење.
Трошење живота у полуизабраном кавезу је још скупље, говорим себично, али себи. Њој не шаљем поруку са таквим речима. Не желим да будем као подрум. Мрачан. Покушавам да је разведрим, иако су и моје мисли, неретко, попут катрана.
Не може више да моли да јој дају часове у школи.
Знам, молила је. И то горе од себе, у сваком смислу. То ми се не свиђа. Значи неће да моли више? То ми се свиђа.
-Слушај, слушај, брате. Говори ми цимер.
Окрећем се и слушам.
-Коссев пише: Вучић: Курти жели да онемогући исплату плата и пензија Србима, у операцију ће кренути почетком фебруара. Укида динар. И наставља, где баш кад је испитни рок, што не сачека мало да се положи нешто.
-Какве везе има са испитним роком, леба ти? Говори А.
-Можда буде нешто, па не раде факултети. Све је овде можда. Данас си на факсу, сутра ниси. Данас си на послу, сутра ниси. Данас си на Косову, сутра ниси. Капирате?
-Не сери, крећи у мензу. Каже А.
Цимеру који размишља да ли да узме пиринач са белим месом или сарму, док чекамо у необично дугом реду у мензи, са мишљењем да сам безгрешан док се давим у греховима, говорим: Ко се крстом крсти тај Крстовдан пости. И додајем као неки, што би ми Ј. често рекла, стармали, данас и војска пости!
-Шта вас брига, вама је свеједно да ли ће укинути динар или не, ви динара немате. Чује се за суседним столом.
-Буквално, говоре сви кроз хорски осмех.
Смејемо се и ми.
-Ми имамо, још за карту и кафу у Индекс, говори цимер.
Сви причају о укидању динара.
Кафа је била домаћа. Та је најјефтинија. 50 динара.
-Е, брате, брате, слушај ово, опет ће цимер. Окрећем се ка њему и говорим слушам.
Он чита.
Епархија рашко-призренска је саопштила јуче да традиционално Богојављенско пливање за Часни крст на језеру Газиводе, ове године није у стању да уприличи, због организационих и безбедоносних разлога.
-То смо већ коментарисали, друже.
Убацује се са питањем А.: Хоћеш ти да идеш кући, да пливаш? Знам да си пливао прошле године.
-Не, хтео сам да кажем да не могу због колоквијума који имам баш сутра, цимер прекида.
-Слушајте бре наставак! Колашинци су се ипак организовали. Пливања ће бити. То је то.
-Мора да буде, бре. Нису држали парастос на Газиместану за Видовдан, сад и ово. Нема шансе да не буде.
-Истина. Ако не буде, коме ће Бог сутра да се јави?

Пише: Јован Зафировић – Покрет за Одбрану КиМ – телеграм канал

Повезани чланци

Back to top button