Jovan Zafirović: Kome Bog sutra da se javi?

Ovo je u KM? Odgovara mi na priču za bliske prijatelje, na instagramu, drugarica.
-Jeste. Ispitni rok će uskoro. Ja učim, kroz osmeh u vidu smajlija odgovaram.
A ona? Ona počinje da se žali.
Radila je na zameni i opet ostala bez časova. Sto pedeset četvrti put, cenim.
Uglavnom približno je.
Džaba si išla na sve mitinge i glasanje, mislim se.
Pokušavam da joj ja ne držim časove.
Otišla bi negde, ali ne može. Ima dečka i nema gde.
Sve je skupo, piše mi. Da ima stan ili kuću negde u centralnoj Srbiji lakše bi joj bilo.
Mali broj Kosovaca stambene objekte kupuje iz luksuza na teritoriji centralne Srbije, veći, da ne bi, kad ih jednog jutra dočeka novi pogrom, spavali po raznim halama sportova i arenama. Kod rodbine ili prijatelja. Već da imaju gde da odu, da ne bi bili nečije opterećenje.
Trošenje života u poluizabranom kavezu je još skuplje, govorim sebično, ali sebi. Njoj ne šaljem poruku sa takvim rečima. Ne želim da budem kao podrum. Mračan. Pokušavam da je razvedrim, iako su i moje misli, neretko, poput katrana.
Ne može više da moli da joj daju časove u školi.
Znam, molila je. I to gore od sebe, u svakom smislu. To mi se ne sviđa. Znači neće da moli više? To mi se sviđa.
-Slušaj, slušaj, brate. Govori mi cimer.
Okrećem se i slušam.
-Kossev piše: Vučić: Kurti želi da onemogući isplatu plata i penzija Srbima, u operaciju će krenuti početkom februara. Ukida dinar. I nastavlja, gde baš kad je ispitni rok, što ne sačeka malo da se položi nešto.
-Kakve veze ima sa ispitnim rokom, leba ti? Govori A.
-Možda bude nešto, pa ne rade fakulteti. Sve je ovde možda. Danas si na faksu, sutra nisi. Danas si na poslu, sutra nisi. Danas si na Kosovu, sutra nisi. Kapirate?
-Ne seri, kreći u menzu. Kaže A.
Cimeru koji razmišlja da li da uzme pirinač sa belim mesom ili sarmu, dok čekamo u neobično dugom redu u menzi, sa mišljenjem da sam bezgrešan dok se davim u grehovima, govorim: Ko se krstom krsti taj Krstovdan posti. I dodajem kao neki, što bi mi J. često rekla, starmali, danas i vojska posti!
-Šta vas briga, vama je svejedno da li će ukinuti dinar ili ne, vi dinara nemate. Čuje se za susednim stolom.
-Bukvalno, govore svi kroz horski osmeh.
Smejemo se i mi.
-Mi imamo, još za kartu i kafu u Indeks, govori cimer.
Svi pričaju o ukidanju dinara.
Kafa je bila domaća. Ta je najjeftinija. 50 dinara.
-E, brate, brate, slušaj ovo, opet će cimer. Okrećem se ka njemu i govorim slušam.
On čita.
Eparhija raško-prizrenska je saopštila juče da tradicionalno Bogojavljensko plivanje za Časni krst na jezeru Gazivode, ove godine nije u stanju da upriliči, zbog organizacionih i bezbedonosnih razloga.
-To smo već komentarisali, druže.
Ubacuje se sa pitanjem A.: Hoćeš ti da ideš kući, da plivaš? Znam da si plivao prošle godine.
-Ne, hteo sam da kažem da ne mogu zbog kolokvijuma koji imam baš sutra, cimer prekida.
-Slušajte bre nastavak! Kolašinci su se ipak organizovali. Plivanja će biti. To je to.
-Mora da bude, bre. Nisu držali parastos na Gazimestanu za Vidovdan, sad i ovo. Nema šanse da ne bude.
-Istina. Ako ne bude, kome će Bog sutra da se javi?

Piše: Jovan Zafirović – Pokret za Odbranu KiM – telegram kanal