Католички верници данас славе Божић

Верници који време рачунају по грегоријанском календару данас славе Божић, један од највећих хришћанских празника.

Католичка црква у поноћ између Бадњег дана 24. децембра и Божића 25. децембра служила је свету мису која се зове Поноћка. То је служба коју упражњава само Римокатоличка црква, јер се сматра да баш тада долази из мрака Божје светло.

Божић симболизује долазак сина Божјег на земљу. Божићно славље код Римокатолика траје неколико дана, од 25. децембра па све до празника Света три краља 6. јануара.

Иако већина историчара сматра да би се као године Исусовог рођења могао узети опсег од 7. до 2. године пре наше ере, датум његовог рођења ипак је остао непознат. Будући да у Новом завету није записано када се родио Исус, први хришћани нису славили Божић, па је потом наступио период када су се Богојављење и Божић славили у истом дану, познати као празник Епифанија.

Стари Римљани су први почели да славе празник Христовог рођења у 4. веку (336.године). До данас остало је нејасно зашто се слави баш 25. децембра, а преовлађујуће мишљење је да да је то зато што се у већински паганском Риму тог датума славило рођење бога Сунца, па је црква желећи да потисне тај пагански празник почела да слави Христа као божанско Сунце са висине.

Према Библији, Исус Христос је Син Божји, којег је родила Дјева Марија, благодаћу Светог духа у Витлејему. Она је била заручница сродника Јосифа. Цар Август је заповедио пописивање становништва, па су Јосиф и Марија кренули из Назарета ка Витлејему где се и Исус родио у пећини. Анђели су дојавили вест о рођењу и први видели дете, а после је звезда репатица довела мудраце Света три краља до Исуса.