Kneginja Milica – monahinja Evgenija kasnije i Efrosinija
Srpska kneginja Milica, žena kneza Lazara Hrebeljanovića umrla je 11. novembra 1405. godine. Posle Kosovske bitke 1389. sklopila je mir sa Turcima i upravljala Srbijom u ime maloletnog sina Stefana. Kad je on postao punoletan, zamonašila se, ali je i dalje znatno uticala na državne poslove, smirujući razmirice između Stevana i drugog sina – Vuka. Podigla je manastir Ljubostinja na mestu gde je bila crkvica Svetog Stevana, blizu dvora svog oca, koji se u narodnim pesmama pominje kao Jug-Bogdan. U narodnim pesmama je nazvana carica, a umrla je i sahranjena u Ljubostinji kao monahinja Evgenija.
Milica je poreklom bila iz vladarske porodice Nemanjića. Njen otac bio je knez Vratko, u narodnoj tradiciji poznatiji kao Jug Bogdan. Vratko je bio praunuk Nemanjinog sina Vukana i unuk Vukanovog sina Dimitrija u monaštvu Davida. David je sazidao manastir Davidovicu i praznuje se kao svetitelj u Srpskoj pravoslavnoj crkvi svakog 7. oktobra.
Milica se oko 1353. udala se za Lazara Hrebeljanovića. Posle smrti cara Uroša, Lazar postaje knez Raške sa prestonicom u Kruševcu. Imali su sedmoro dece, dva sina i pet ćerki.
Kad joj je muž 1389. poginuo u Kosovskoj bici, Milica je upravljala narodom i državom, jer su joj sinovi bili još deca. To su za državu bila teška vremena. Kada je njen stariji sin Stefan odrastao, postao je vladar. Tada je mogla da napusti državne poslove. Otišla je sa svojom rođakom Jefimijom u manastir Ljubostinju, koji je sama osnovala. U njemu se zamonašila i dobila ime Evgenija.
Pred smrt primila je monaški zavet velike shime i dobila novo ime Efrosinija. U manastiru Ljubostinji provela je svoje poslednje dane, a u njemu je i sahranjena.
Srpska pravoslavna crkva je proslavlja kao svetiteljku 19. jula po crkvenom kalendaru ili 1. avgusta po novom kalendaru. Istog dana proslavlja se i njen sin despot Stefan Lazarević.
Kneginja Milica se bavila i diplomatskom delatnošću, zajedno je sa Jefimijom 1398. išla kod sultana Bajazita da zastupa interese svoga sina Stefana. Tom prilikom je, uz pomoć tada već uticajne ćerke, Bajazitove supruge Olivere izdejstvovala prenos moštiju Svete Petke iz Vidina u Beograd. Mošti su bile smeštene u Kapelu Svete Petke na Kalemegdanu, danas su one u rumunskom gradu Jaši.
Bavila se i književnošću, poznata su njena dela „Molitva matere“ i „Udovstvu mojemu ženik“. Smatra se da su književni dar od nje nasledili ćerka Jelena Balšić i sin despot Stefan.
