Крстован – Воздвижење Часног крста
Српска православна црква и верници 27. септембра славе Крстовдан, велики празник у знак сећања на дан када је пронађен и ископан Часни крст на Голготи и дан када је враћен из Персије у Јерусалим. Овај празник још се зове и Воздвижење Часног крста.
Празник Воздвижење Часног крста, слави се још од првих година званичне хришћанске проповеди, а установљен је годину дана после Првог васељенског сабора у Никеји, који је одржан 326. године.
Слави се увек 14. септембра по старом јулијанском, односно 27. септембра по грегоријанском и новојулијанском календару.
Обилазећи Свету Земљу света царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде место где се Крст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди, те порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица беше у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролажаше мимо тога места пратња са мртвацем.
Тада патријарх Макарије рече, да мећу на мртваца редом један по један крст. Када метнуше први и други крст, мртвац лежаше непромењено. А када ставише на њ трећи крст, мртвац оживе.
По томе познаше, да је то часни и животворни Крст Христов. Метнуше га по том и на једну болесну жену, и жена оздрави. Тада патријарх уздиже крст, да га сав народ види, а народ са сузама певаше: Господе помилуј!
Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у њ часни Крст. Доцније цар Хозрој освојивши Јерусалим, одведе многи народ у ропство и однесе Крст Господњи у Персију. У Персији Крст је лежао 14 година. 628. год. цар грчки Ираклије победи Хозроја и са славом поврати Крст у Јерусалим.
Ушавши у град цар Ираклије ношаше Крст на својим леђима. Но на једанпут стаде цар и не могаше ни корака крочити. Патријарх Захарија виде ангела, који спречаваше цару да у раскошном царском оделу иде под Крстом и то по оном путу по коме је Господ, бос и понижен, ходио. То виђење објави патријарх цару. Тада се цар свуче, па у бедној одећи и босоног узе Крст, изнесе га на Голготу, и положи у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света.
За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
Народна веовања и обичаји:
У нашем народу се верује да на Крстовдан треба ископати рупе за сађење воћака, како би им се гране што више разгранале.
У многим крајевима се на данашњи дан дан предсказује и време:
Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако је суво, наредна година ће бити сушна. – Ако до Крстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме. – Тиха киша о Крстовдану предсказује благу зиму. – Грмљавина о Крстовдану предсказује плодну годину. – После топлог и сувог септембра предстоји хладан и кишовит октобар. Какав септембар, такав и март. – Ако је Крстовдан облачан, зима ће бити снеговита. Ако је ведар, биће сувомразице. Обичај је да се на Крстовдан бере и посвећује босиљак. Слави се као крсна слава.
