Деск

На молитви у Аја Софији са мачем у рукама

Представник Директоријата за верска питања Турске (Динајет) Али Ербас, пред верницима на молитви, која је одржана у Аја Софији, некада Цркви Свете Мудрости, изашао је са мачем у руци. Овај гест се код познавалаца муслиманске верске традиције сматра симболом освајања.

На друштвеним мрежама увелико се коментарише поступак шефа турског Директоријата за верска питања који се на првом намазу у Аја Софији појавио са мачем у рукама. Овај поступак се сматра симболом освајање верске власти.

Да порука има дубљу позадину сведочи и чињеница да „Динајет“ стоји иза изградње највеће приштинске џамије. Изградња овог верског објекта започела је 16. јула, на годишњицу војног удара у Турској, навели су раније приштински медији.

  

Иначе, Директоријат за верска питања Турске стоји и иза изградње највеће џамије на Балкану, „Намазга џамије“ у Тирани која ће моћи да прими више од 5.000 верника и у склопу које ће се налазити библиотека, сала за конференције и културни и центар за учење турског језика.  

Неколико хиљада верника клањало је испред Аја Софије у Истамбулу у којој је после њеног поновног преименовања у џамију обављена молитва, прва после 1934. године. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган читао је Куран после чега је са четири минарета упућен позив на молитву, пренела је агенција Франс пресс.

Због пандемије коронавируса, турске власти су ограничиле број људи који ће присуствовати првом намазу на 1.453 верника, што симболизује годину када су Турци покорили Константинопољ данашњи Истанбул.

Државни савет Турске, виши административни суд земље, 10. јула поништио је одлуку из 1934. године о претварању Аја Софије у Истанбулу у музеј, док је Ердоган потписао указ којим се Аја Софија претвара у џамију у којима се могу служити молитве.

Хришћански мозаици на зидовима Аја Софије током муслиманске молитве прекривени су завесама и платнима.

Црква Свете Софије је саграђена 537. године, а у џамију је претворена 1453. године, одмах пошто су снаге султана Мехмеда Освајача разориле, заузеле и опљачкале Константинопољ.

Она је пет векова касније, 1935. године, током проевропске реформе Турске коју је предводио Ататурк, претворена у музеј.

Аја Софија је на списку светске културне баштине организације УН за образовање, културу и науку (УНЕСКО).

Одлука о претварању Аја Софије у џамију изазвала је критике широм света, посебно у Грчкој, која византијски период сматра делом своје историје и културе.

Васељенски патријарх Вартоломеј рекао је да ће промена статуса Аја Софије нарушити источни и западни свет, док је папа Фрања навео да га је одлука Турске дубоко погодила.

Широм Грчке су се огласила звона на црквама. 

Премијер Грчке Киријакос Мицотакис је рекао да Турска „изазива невоље“ и да је промена статуса Аја Софије у „супротности са цивилизацијом 21. века“.

Турска још није обавестила Организацију УН за образовање, културу и науку (УНЕСKО) о траженим гаранцијама да ће Аја Софија бити очувана пошто је претворена из музеја у џамију.

„Још нисмо добили потпуну информацију. Приступ цркви је међу бројним питањима, укључујући очување структуралног интегритета и унутрашњих елемената, методе руковођења и друга“, рекао је портпарол УНЕСKО-а за Тас.

Он је навео да ће УНЕСKО дати све од себе да прикупи што више информација по питању очувања тог објекта културе.

Најављују и да ће о Аја Софији бити речи на следећем Kомитету о светском наслеђу.

Тагови
Прикажи још

Повезани чланци

Back to top button
Close
Close