Na molitvi u Aja Sofiji sa mačem u rukama

Predstavnik Direktorijata za verska pitanja Turske (Dinajet) Ali Erbas, pred vernicima na molitvi, koja je održana u Aja Sofiji, nekada Crkvi Svete Mudrosti, izašao je sa mačem u ruci. Ovaj gest se kod poznavalaca muslimanske verske tradicije smatra simbolom osvajanja.

Na društvenim mrežama uveliko se komentariše postupak šefa turskog Direktorijata za verska pitanja koji se na prvom namazu u Aja Sofiji pojavio sa mačem u rukama. Ovaj postupak se smatra simbolom osvajanje verske vlasti.

Da poruka ima dublju pozadinu svedoči i činjenica da „Dinajet“ stoji iza izgradnje najveće prištinske džamije. Izgradnja ovog verskog objekta započela je 16. jula, na godišnjicu vojnog udara u Turskoj, naveli su ranije prištinski mediji.

  

Inače, Direktorijat za verska pitanja Turske stoji i iza izgradnje najveće džamije na Balkanu, „Namazga džamije“ u Tirani koja će moći da primi više od 5.000 vernika i u sklopu koje će se nalaziti biblioteka, sala za konferencije i kulturni i centar za učenje turskog jezika.  

Nekoliko hiljada vernika klanjalo je ispred Aja Sofije u Istambulu u kojoj je posle njenog ponovnog preimenovanja u džamiju obavljena molitva, prva posle 1934. godine. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan čitao je Kuran posle čega je sa četiri minareta upućen poziv na molitvu, prenela je agencija Frans press.

Zbog pandemije koronavirusa, turske vlasti su ograničile broj ljudi koji će prisustvovati prvom namazu na 1.453 vernika, što simbolizuje godinu kada su Turci pokorili Konstantinopolj današnji Istanbul.

Državni savet Turske, viši administrativni sud zemlje, 10. jula poništio je odluku iz 1934. godine o pretvaranju Aja Sofije u Istanbulu u muzej, dok je Erdogan potpisao ukaz kojim se Aja Sofija pretvara u džamiju u kojima se mogu služiti molitve.

Hrišćanski mozaici na zidovima Aja Sofije tokom muslimanske molitve prekriveni su zavesama i platnima.

Crkva Svete Sofije je sagrađena 537. godine, a u džamiju je pretvorena 1453. godine, odmah pošto su snage sultana Mehmeda Osvajača razorile, zauzele i opljačkale Konstantinopolj.

Ona je pet vekova kasnije, 1935. godine, tokom proevropske reforme Turske koju je predvodio Ataturk, pretvorena u muzej.

Aja Sofija je na spisku svetske kulturne baštine organizacije UN za obrazovanje, kulturu i nauku (UNESKO).

Odluka o pretvaranju Aja Sofije u džamiju izazvala je kritike širom sveta, posebno u Grčkoj, koja vizantijski period smatra delom svoje istorije i kulture.

Vaseljenski patrijarh Vartolomej rekao je da će promena statusa Aja Sofije narušiti istočni i zapadni svet, dok je papa Franja naveo da ga je odluka Turske duboko pogodila.

Širom Grčke su se oglasila zvona na crkvama. 

Premijer Grčke Kirijakos Micotakis je rekao da Turska „izaziva nevolje“ i da je promena statusa Aja Sofije u „suprotnosti sa civilizacijom 21. veka“.

Turska još nije obavestila Organizaciju UN za obrazovanje, kulturu i nauku (UNESKO) o traženim garancijama da će Aja Sofija biti očuvana pošto je pretvorena iz muzeja u džamiju.

„Još nismo dobili potpunu informaciju. Pristup crkvi je među brojnim pitanjima, uključujući očuvanje strukturalnog integriteta i unutrašnjih elemenata, metode rukovođenja i druga“, rekao je portparol UNESKO-a za Tas.

On je naveo da će UNESKO dati sve od sebe da prikupi što više informacija po pitanju očuvanja tog objekta kulture.

Najavljuju i da će o Aja Sofiji biti reči na sledećem Komitetu o svetskom nasleđu.

Povezani članci

Back to top button