Nedeljko Košanin

Naučnik biolog, univerzitetski profesor i akademik Srpske kraljevske akademije Nedeljko Košanin umro je u Gracu 22. marta 1934. godine. Bio je upravnik Botaničkog zavoda i Botaničke bašte „Jevremovac“. Pokrenuo je izdavanje lista „Glasnik Botaničkog zavoda i botaničke bašte“, koji je sarađivao sa preko 90 botaničkih institucija u svetu.

Samostalno ili u saradnji sa istaknutim botaničarima u svetu je opisao mnoštvo novih biljnih vrsta, a strani i domaći istraživači, iz poštovanja prema njegovom radu su novootkrivenim vrstama biljaka davali imena po njemu. Nakon „Pančićevog doba”, njegov rad je obeležio epohu (1918—1934) u razvoju botanike u zemlji, poznatu pod nazivom „Košaninovo doba”.

Po opredeljenju socijalista, bio je politički aktivan. Preko trideset godina aktivno je učestvovao u radničkom pokretu i borio se za narodna i radnička prava.

Učestvovao je u Balkanskim ratovima, kao komandir čete u činu kapetana, u sastavu Drinske divizije. Učestvovao je u jurišu na Kladnicu pred Sjenicom. Boraveći kao vojnik u severnoj Albaniji 1913. takođe se bavio proučavanjem bilja na toj teritiriji, a rezultate svojih proučavanja je objavio u radu „O vegetaciji severoistočne Arbanije”.

Prvi svetski rat ga je zatekao u Gracu sa porodicom. Rat je proveo u zarobljeništvu, u zatvoru Šlosberg u Gracu.

Ispitivao je nastanak i poreklo Dajićkog jezera na Goliji, zajedno sa Josifom Pančićem i Jovanom Cvijićem. Napisao je monografije o Dajićkom jezeru i Vlasinskoj tresavi.

Omiljeni objekti njegovog istraživanja su bile balkanske ramondije Ramonda serbica, Ramonda nathaliae. Proučavao je vegetaciju Južne Srbije i biljni svet jezera. Proučavao je planinske masive Jakupice, Koraba, Bistre i drugih. Posebno su značajni njegovi radovi o četinarima tog područja. Prikupljao je podatake o ekologiji i rasprostranjenju endemoreliktnog visokoplaninskog bora.

Napisao je veliki broj studija, rasprava i članaka.

Bio je osnivač i prvi urednik „Glasnika Botaničkog zavoda i bašte Univerziteta u Beogradu”, čije je prvo izdanje objavljeno 1928.

Godine 1927. je objavio udžbenike botanike za nastavu I i II razreda u srednjim školama, bogato ilustrovane knjige, koje su doživele reizdanja i nakon njegove smrti. Udžbenici botanike su i po sadržaju i po tehničkoj opremi bili na zavidnom nivou, sa lepo objašnjenom morfologijom i anatomijom biljaka, praćenim fiziološkim procesima i dotadašnjim istraživanjima.

Napisao je i knjigu „Fiziologija bilja” za studente, koju je objavilo Udruženje studenata biologije Beogradskog univerziteta 1933, kao ukoričenu skriptu na 178 strana, bez slika i tabela. Knjiga je podeljena u tri dela: hranjenje biljaka, promena oblika i kretanje biljaka. Najverovatnije je imao nameru da dopuni tekst skripte i objavi udžbenik u visokoj štampi, ali ga je u tome sprečila prerana smrt.

Postao je dopisni član Akademije prirodnih nauka Srpske kraljevske akademije, a pravi član je od 18. februara 1922, na predlog Jovana Žujovića, Save Uroševića i Mihaila Petrovića.

Njegov rad je obeležio je čitavu epohu u razvoju botanike u zemlji. Period od kraja Prvog svetskog rata, pa se do njegove smrti  često nazivaju „Košaninovo doba”, kao period sukcesivan „Pančićevom dobu”.

Umro je od tuberkuloze, 22. marta 1934. u sanatorijumu u Gracu, nakon duge i teške bolesti, posledice teških uslova u autrijskom zarobljeništvu. Njegovi posmrtni ostaci su preneseni vozom u Beograd 26. marta. Usput, u Mariboru, Zagrebu i drugim mestima radnici su mu odavali počast.

Na železničkoj stanici u Beogradu, u ranim jutarnjim satima ga je dočekala velika grupa studenata sa profesorima Beogradskog univerziteta. Odatle je telo preneseno u jednu od slušaonica u Botaničkoj bašti, gde su mu poslednju poštu odali akademici, profesori, studenti, partijski drugovi i poštovaoci. U crkvi Svetog Marka održano je opelo.

Sahranjen je 26. marta na Novom groblju u Beogradu.