Никола I Петровић Његош

Књаз Црне Горе и краљ из династије Петровић Његош, Никола I Петровић Његош умро је 2. Марта 1921. године.  

Наследио је на црногорском престолу свог стрица, књаза Данила. За време његове владавине Црна Гора је Берлинским споразумом 13. јула 1878, после Црногорско-турског рата, добила међународно признање и знатно територијално проширење. Даља територијална проширења Црне Горе уследила су након балканских ратова (1912—1913).

Никола I је реформисао државну управу, установио Министарски савет, осавременио војску, Општим имовинским закоником ударио темељ правном систему и отворио врата страним инвестицијама. Године 1905. је Никола I октроисао Устав Књажевине Црне Горе након чега је и сазвана Народна скупштина. Никола је владао аутократски, због чега је у Црној Гори стекао бројне непријатеље. Он је лично био велики присталица српства и желео је уједињење Срба и других Јужних Словена. Међутим, био је огорчени противник Карађорђевића.

Након Мајског преврата из 1903. године и гашења династије Обреновић, познато је да је књаз Никола Петровић ширио утицај на политичаре из Краљевине Србије. У том периоду отворено је исказивао претензије да буде краљ тзв. Краљевине Србије и Црне Горе. У борби за престо између династија Петровића Његоша и Карађорђевића на крају је победила династија Карађорђевић. Пошто је 1918. године створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца на челу са династијом Карађорђевић и званично је престало супарништво две династије.

У Првом светском рату је објавио рат Аустроугарској. Краљевина Црна Гора је пружила отпор аустроугарској инвазији, али је морала капитулирати јануара 1916.

Краљ Никола се са Владом и Двором склонио у Француску, у егзил из којег се никада није вратио. После завршетка рата збачен је са власти на Подгоричкој скупштини. Упркос војним (Божићна побуна и црногорски комити који је потрајао до 1929. године) и покушајима црногорске дипломатије на Париској конференцији, Црна Гора није успела повратити свој међународно-правни суверенитет изгубљен крајем 1918. уједињењем са Краљевином Србијом.

Краљ Никола I је умро изолован у емиграцији, а сахрањен је у руској цркви у Санрему, Италија. Његови посмртни остаци и остаци његове супруге краљице Милене Петровић Његош су 1989, уз највише државне почасти, враћени и сахрањени на Цетињу, у Дворској цркви на Ћипуру.

Краљ Никола I огледао се и у књижевности. Најпознатији радови су му песма Онамо, ‘намо! и драма Балканска царица.

Повезани чланци

Повезано
Close
Back to top button