Ноћас дочекујемо Православну нову годину

Верници СПЦ који поштују јулијански календар вечерас дочекују Православну нову годину. Због пандемија ковид 19 за разлику од ранијих година у Србији нема организованог дочека.

У складу са епидемиолошком ситуацијом од организованог дочека одустала је и локална валст у Грачаници, тако да ће ове године изостати традицонални дочек на тргу уз печеног вола на ражњу, кувано вино и ракију.

Српска нова година, односно, Православна нова година званично се обележава код Срба и свих православаца 14. јануара по новом календару, а 1. јануара по старом. Иако је славе сви православци, у Србији она има далеко веће значење јер је настала као знак очувања српског идентитета. То је и доказано чињеницом да наш народ овај празник назива српском новом годином. Може се рећи да се славље ове Нове године одржало код Срба помало и из ината.

Јавно је почела да се слави 1919, када је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца усвојила грегоријански календар почели смо да славимо Нову годину 14. јануара. Иако се Српска православна црква у једном тренутку залагала за усклађивање календара, од 1923. када је из Загреба стигла жалба да православна славља штете трговини и привреди, сваки даљи покушај усклађивања календара и прекида славља српске Нове године био је узалудан. Срби су пркосно и поносно наставили са својом традицијом!

Прву прославу православне Нове године организовала је београдска Касина, а већ следећих година придружиле су јој се све остале кафане, биоскопи, домови…

Међутим, са наступом комунизма на политичкој сцени Србије, славље Православне нове године било је строго забрањено.

И поред стриктне забране да све кафане морају бити затворене 13. јануара најкасније до 22х, Срби су ипак наставили са прославом Православне нове године и то кришом, ризикујући тако не само да заврше у затвору, већ и свој углед и положај.

Данас се овај празник слави слободно и весело, како у кругу породице, тако и по трговима широм Србије или испред храмова и цркава, уз музику, кувано вино и велики ватромет.