Noćas dočekujemo Pravoslavnu novu godinu
Vernici SPC koji poštuju julijanski kalendar večeras dočekuju Pravoslavnu novu godinu. Zbog pandemija kovid 19 za razliku od ranijih godina u Srbiji nema organizovanog dočeka.
U skladu sa epidemiološkom situacijom od organizovanog dočeka odustala je i lokalna valst u Gračanici, tako da će ove godine izostati tradiconalni doček na trgu uz pečenog vola na ražnju, kuvano vino i rakiju.
Srpska nova godina, odnosno, Pravoslavna nova godina zvanično se obeležava kod Srba i svih pravoslavaca 14. januara po novom kalendaru, a 1. januara po starom. Iako je slave svi pravoslavci, u Srbiji ona ima daleko veće značenje jer je nastala kao znak očuvanja srpskog identiteta. To je i dokazano činjenicom da naš narod ovaj praznik naziva srpskom novom godinom. Može se reći da se slavlje ove Nove godine održalo kod Srba pomalo i iz inata.
Javno je počela da se slavi 1919, kada je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca usvojila gregorijanski kalendar počeli smo da slavimo Novu godinu 14. januara. Iako se Srpska pravoslavna crkva u jednom trenutku zalagala za usklađivanje kalendara, od 1923. kada je iz Zagreba stigla žalba da pravoslavna slavlja štete trgovini i privredi, svaki dalji pokušaj usklađivanja kalendara i prekida slavlja srpske Nove godine bio je uzaludan. Srbi su prkosno i ponosno nastavili sa svojom tradicijom!
Prvu proslavu pravoslavne Nove godine organizovala je beogradska Kasina, a već sledećih godina pridružile su joj se sve ostale kafane, bioskopi, domovi…
Međutim, sa nastupom komunizma na političkoj sceni Srbije, slavlje Pravoslavne nove godine bilo je strogo zabranjeno.
I pored striktne zabrane da sve kafane moraju biti zatvorene 13. januara najkasnije do 22h, Srbi su ipak nastavili sa proslavom Pravoslavne nove godine i to krišom, rizikujući tako ne samo da završe u zatvoru, već i svoj ugled i položaj.
Danas se ovaj praznik slavi slobodno i veselo, kako u krugu porodice, tako i po trgovima širom Srbije ili ispred hramova i crkava, uz muziku, kuvano vino i veliki vatromet.
