Obeležen praznik Svetog cara Uroša u Uroševcu
Praznik Svetog cara Uroša srpskog svečano i u prisustvu dvadaesetak vernika obeležen je i u Sabornom hramu u Uroševcu, podignutom u slavu poslednjeg izdanka blagorodne loze Nemanjića.
U gradu nazvanom po poslednjem srpskom caru danas nema ni jednog preostalog Srbina. Na praznik Svetog Cara Uroša srpskog na bogosluženju se okupilo dvadesetak raseljenih. Prvi put posle 22 godine prinesen je i kolač u slavu svetitelja.
„Velika je radost i sreća kada se u hramu služi liturgija, posebno kada imate i vernike, a naročito kad posle toliko godina imamo i kolačare“, rekao je za Riznicu paroh uroševački Trajko Vlajković.
Dodaje da, Boban i Nikola, ovogodišnji i domaćin slave za narednu godinu, nikada nisu napustili svoj grad iako su se zbog lične bezbednosti samo preselili u većinski srpsku sredinu u Štrpce podno Šare.
„Meni je danas puno srce, znate, ovde se služba redovno održava ali u crkvi osim mene i popadije nema nikoga. Danas, kad su Hram za praznik ispunili vernici, to je za sve nas bila radost. Neka bi Gospod Bog pomogao da se ova bolest i pošast umire pa da se naredne godine okupimo u ovom hramu i više, a one tamo godine i još više“, kaže paroh uroševački.
Parohija u Uroševcu obnovljena je 2013. godine, a sveštenik Trajko Vlajković sa suprugom i četvoro maloletne dece jedini je Srbin u ovom gradu u centralnom delu Kosova i Metohije koji je dve godine kasnije ovde započeo službu.
Sveti car Uroš bio je poslednji srpski car, jedini sin srpskog cara Dušana Silnog i carice Jelene Dušan, Jelena i Uroš podigli su svoju zadužbinu, Manastir Svetih Arhanđela na Bistrici, iznad Prizrena (1348-1352). Zajedno sa carskim velikašem, despotom Jovanom Oliverom, podigli su Manastir Sv. Arhanđela u Lesnovu (1347-1349), zaveštan manastiru Hilandaru.
Sagradili su i manastir Presvete Bogorodice, zvani Matejič, u Skopskoj Crnoj Gori kod Kumanova, kao i crkvu Svete Trojice u Skoplju. Nju je mladi car Uroš ukrasio i darivao svetim ikonama, odeždama i bogoslužbenim predmetima, a u njoj se neko vreme čuvala i čudotvorna ikona Bogorodice Trojeručice.
Sv. car Uroš, sedmi i poslednji vladar iz svetorodne loze Nemanjića, pogreben je u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Nerodimlju, kod današnjeg Uroševca, grada koji je po njemu i dobio ime.
Njegove svete mošti čudesno su objavljene od Boga 211. godina posle njegove smrti, oko 1584. godine. Svetim moštima je u Nerodimlje dolazio verni narod, mnogi su od njih dobijali pomoć i isceljenja.
Godine 1705. maja meseca, monah Hristifor je preneo mošti u sremski manastir Jazak, a deo moštiju je donet u manastir Studenicu.
Iz Jaska su mošti prenošene u manastire Vrdnik i Krušedol, pa opet vraćane u Jazak. Za vreme Drugog svetskog rata, 14. aprila 1942. godine, mošti Sv. cara Uroša je, pred zlikovačkim ustaškim skrnavljenjem pravoslavnih svetinja, prota Radoslav Grujić tajno uzeo iz manastira Jazak i, zajedno sa moštima Sv. cara Lazara i Sv. kneza Stefana Štiljanovića, preneo u beogradsku Sabornu crkvu.
Povratak moštiju Sv. cara Uroša u Jazak dogodio se 17. septembra 2001. godine. Tada je Patrijarh srpski Pavle, u prisustvu Episkopa sremskog Vasilija i sveštenstva Saborne crkve, presvukao sakos na moštima Sv. cara Uroša i Sv. Stefana Štiljanovića.
Nakon molebana Sv. caru Urošu, dok su Hram i crkvena porta bili prepuni vernog naroda, mošti Sv. cara Uroša su položene u novi kivot i svečano ispraćene najpre za Novi Sad, a zatim u manastir Jazak, gde i danas počivaju.
I.M.
