Основна школа „Вук Караџић“ у Прилужју: 155 година светионик просвећивања и опстајања
Рад основне школе „Вук Караџић“ у Прилужју, од њеног почетка 1865. године, протеже се кроз три века, почевши од 19. па до данашњих дана. Бројећи дане и векове, тешка и зла времена која су остављала неизбрисиви траг по српски народ и српско школство на овом простору, ова установа 155 година чврсто и поносно стоји као стожер и светионик просвећивања и описмењавања.
Основна школа „Вук Караџић“ у Прилужју, традиционално 8. новембра прославља дан рођења реформатора српског језика и великана српске књижевности, по коме је добила име.
Због ситуације са коронавирусом и мера заштите изостале су школске свечаности и ђачке приредбе. Дан школе је ипак, обележен у специфичним условима. Наставничко веће одржало је тим поводом кратку свечану седницу. На часовима са ученицима наставници су разговарали о дану школе, Вуку Караџићу, историјату школства које у овом крју постоји више од три века. На Фејсбук налогу школе објављен је колажни прилог у част дана ове васпитно – образовне установе у коме су поред историјских података и прилика у којима је радила школа од 1865. године наведени и садашњи радни резултати.
Истакнуто је да је школа после 1999. године имала 340 ђака у шеснаест одељења као и предшколску групу. Данас броји 247 ђака у 15 одељења и две предшколске групе.
Поред успеха у наставним активностима који се допуњавају угледним часовима, школама у природи, наведен је и широк спектар ваннаставних активности: школа атлетике, скијања, фудбала, шаха, стоног тениса, музичка, драмска ,рецитаторска, фолклорна и друге секције.
Турнир у малом фудбалу редовно се одржавао за дан школе, фото: Милош Терентић
Највише успеха остварили су млади атлетичари освојивши медаље на многим првенствима, атлетским такмичењима, кросовима и тркама на свим нивоима у централној Србији те тако прославили и школу и своје место.
Успехе су низале и друге спортске секције али и сви остали који представљају Основну школу „Вук Караџић“.
На традиционалној музичкој манифестацији „Цвркути са Ибра“ представници Прилужја кићи се враћају бар са једном наградом.
Ту су и бројна прва места, дипломе и признања са општинских, окружних, покрајинских и републичких такмичења у знању из наставних предмета.
Прошле године, ученици и наставници су дан школе обележили извођењем драмског комада „Династија Немањића“ којим су уједно дали допринос у обележавању осам векова од проглашења аутокефалности СПЦ.
Фото: Милош Терентић
У првим почецима од оснивања школа у Прилужју је са српским народом понела терет тешких времена по тадашњу државу Србију, који се одражавао и на живот Срба у Турској царевини, односно Старој Србији.
Почетак двадесетог века доноси нешто већи утицај Краљевине Србије пре свега на школство, што је довело и до контиунираног рада постојећих српских школа.
После Балканских ратова почиње обнова и припрема за развој школства коју прекида почетак Првог светског рата. Након рата отварају се Државне школе и тамо где их раније није било.
Године 1922. школа се из мале зграде, која је саграђена на прелазу између деветнаестог у двадесеи век, премешта у новоизграђени објекат коју су мештани подигли у рекордном року.
Једна од ранијих школких свечаности, фото: Милош Терентић
У школском дворишту 1933. године подигнут је и откривен споменик учитељу Глигорију Ристићу из Бабиног Моста, који је вредно службовао у Прилужју од 1909. до 1920. године, када су га на повратку из Вучитрна убили одметнути качаци.
Тешка прилике пратила су школство на Косову и Метохији и за време Другог светског рата. Кризна времена јачају свој интезитет од краја шездесетих година двадесетог века, са почетком бујања албанског сепаратизма на Косову и Метохији, па све до данас што знатно отежава рад ове образовне установе па и опстанак Срба у највећој српској енклави на путу од Северне Митровице до Грачанице.
Ипак, како каже директор Срђан Здравковић, школа упркос осетно мањем броју ђака, опстаје и одолева бранећи традицију и корене српства у Прилужју, који потичу још пре косовског боја. Она је светионик просвећивања и опстајања у злим временима кроз која се углавном прожимао њен рад.
Писаном речи овековечен траг у времену
Основна школа „Вук Караџић“ поседује и завидну документацију из 1913. године на основу које се могу пратити рад и резултати у описмењавању али и други посредни и непосредни подаци о стању развоју и специфичностима Прилужја из тог времена. Сачувани су дневници, летописи и остала вредна документација.
О историјату школе говори књига „Српске школе у Вучитрну од 1828. – 1912.“ Олге Николић и „Српске школе у Вучитрну од 1828. – 1998.“ Милоша Ђорђевића, Милована Ј. Богавца и Јасмине М. Парлић Божовић. Студије су обухватило целокупно школство у вучитрнском крају. Школа у Прилужју као најстарија образовна установа у сеоској средини добила је место које јој припада.
Кроз архивска истраживања у књизи Олге Николић наведени су бројни писани трагови и сведочанства о почецима рада, тешким временима током изградње прве школске зграде и првим учитељима.
Рад Милоша Ђорђевића, Милована Ј. Богавца и Јасмине М. Парлић Божовић, у наставку студије, ослања се, пре свега, и на богату архиву школе у Прилужју као и на документацији надлежних просветних установа и административним управама.
Пише: Драгиша Терентић
