Паљење бадњака у Сушици

Налагање бадњака у манастиру Светог Димитрија у Сушици крај Грачанице обављено је данас у 16 часова.

У присуству верника, међу којима су предњачили млади и деца из овог места али и оближње Грачанице и Новог Бадовца, у порти сушичког храма обављено је паљење бадњака. Док је ватра захватала сасушено лишће и гранчице бадњег дрвета портом се орила песма:

Ој бадњаче, бадњаче,

ти наш стари рођаче…  

„Ми млади уочи Божића се традиционално окупљамо у црквеној порти и око ватре. Ове године је због забране окупљања и мера које су на снази због короне нешто мање људи, али то никако није умањило празнично расположење код свих. Слави се у свакој кући и нека Бог помогне и нама и читавом српском народу да пребродимо све невоље“, каже Срђан Костић из Сушице.  

Након налагања бадњака славље се уз посну трпезу наставља у кругу породице.

Благословом владике Теодосија црква Светог Великомученика Димитрија у Сушици прерасла је у манастир када су се у новоизграђени конак уселиле монахиње предвођене мати игуманијом Ирином.

Припрата, звоник, трпезарија као и конаци саграђени су добровољним прилозима које су сакупљали верници и добротвори, не само са Косова већ и из уже Србије али и из иностранства. На изградњи манастирске трпезарије, конака, звонаре, просторије за паљење свећа, као и на ограђивању црквеног дворишта, заједно са радницима радили су и Срби из Сушице, сложно и у договору са представницима Епархије рашко – призренске.

Село Сушица се спомиње још у Грачаничкој повељи од 1314.- 1316.

Почетком  19. века Злогласни Јашар Паша Џинић, који је столовао у Приштини, порушио је и ову, као и многе православне светиње тога доба од којих је градио мостове на Ситници. Црква спомиње и у дефтеру Вука Бранковића 1425. Реконсруисана је 1991. а готово две деценије касније дограђена је припрата, живописана унутрашњост и светиња је прерасла у манастир.

И.М.

Повезани чланци

Back to top button