Павловић: У очувању обичаја, људи са КиМ нису усамљени, држава их подржава у томе.

Етнолог др Александар Павловић из Института за српску културу из Приштине са привременим седиштем у Лепосавићу каже да је упис нематеријалне културне баштине са КиМ у Национални регистар Републике Србије од огромног значаја, не само због очувања обичаја и српског националног идентитета, већ и опстанка Срба на овом подручју.

Током предавања, које је данас преподне одржано у Српском културном центру у Приштини, Павловић је представио два документарна филма у продукцији Института за српску културу који показују обредне обичаје „Женидба Краљевића Марка“ из Сиринићке жупе и „Бела вила“ из Велике Хоче.  

„Женидба Краљевића Марка“ је обичај карактеристичан за Сиринићку жупу и Штрпце. Одржава се још у  неколико градова у Србији за време Белих поклада, уочи почетка Великог Васкршњег поста. Међутим, како је нагласио др Павловић,  оно што ове својеврсне машкаре или карневал чини јединственим јесте да се од свих српских средина у Сиринићу очувао једино у Штрпцу и Готовуши.

„Оба обичаја се одликују дуговечношћу и осим што су од посебног значаја за становнике овог краја предстаављају нераскидивну вези народне и проавославне традиције“, нагласио је Павловић.

„Бела вила“ је обичај који постоји једино у Великој Хочи. Празнује се трећег дана Васкрса, када литије крећу од цркве Светог Стефана у центру Велике Хоче и крећу се све до цркве Светог Јована на улазу у село.

Обичај се састоји из игре пауна и паунице која симболизује плодност. Потом следи игра гоњења коња у коју се хватају искључиво млади мушкарци. Зидање куле, односно играње кола на коло, игра је која такође симболизује плодност, срећу и берићет и представља кулминацију целог догађаја.

„Оно што је најважније, када говоримо о једном и другом догађају, јесте да се они од 2017. – 18. године налазе уписани у Националнoм регистру нематеријалног културног наслеђа Републике Србије“, нагласио је Павловић.

Додао је да људи из поменутих крајева на Косову и у Метохији са још више ентузијазма настављају да негују обичаје, када сазнају да су они укњижени у Регистар нематеријалне баштине Републике Србије.

„Веома је важно да људи знају да у очувању обичаја нису усамљени и да их држава подржава у томе. Сам упис у Национални регистар итекако је од великог значаја за очување континуитета прослављања на овом простору. С друге стране, то је и главни чинилац очувања елемената обичаја, што у данашњим околностима представља очување српског идентитета, које ни мало лако у постојећим околностима“, рекао је Павловић.  

Представљајући рад Института као једине научне Установе на простору Косова и Метохије Павловић је истакао да је циљ истраживања, које научни радници спроводе унутар ове институције, да сви елементи обичаја буду документовани, описани, објашњени са научног аспекта, те да се тако пружи допринос њиховом очувању.

„Не само очувањем у научним радовима и публикацијама, већ и у смислу да они буду видљиви и документовани и ван заједница где се одржавају и да буду убележени у Национални регистар нематеријалне културне баштине Републике Србије“.

Промоцијом обичаја „Женидба Краљевића Марка“ и „Бела вила“,  Српски културни центар у Приштини започиње пројекат под називом „Нематеријално је богатство“ у оквиру којег ће публици бити представљени заборављени обичаји, стари занати и умећа који су уписани у Национални регистар нематеријалне културе Србије.

Иван Миљковић

Повезани чланци

Back to top button