Pavlović: U očuvanju običaja, ljudi sa KiM nisu usamljeni, država ih podržava u tome.

Etnolog dr Aleksandar Pavlović iz Instituta za srpsku kulturu iz Prištine sa privremenim sedištem u Leposaviću kaže da je upis nematerijalne kulturne baštine sa KiM u Nacionalni registar Republike Srbije od ogromnog značaja, ne samo zbog očuvanja običaja i srpskog nacionalnog identiteta, već i opstanka Srba na ovom području.

Tokom predavanja, koje je danas prepodne održano u Srpskom kulturnom centru u Prištini, Pavlović je predstavio dva dokumentarna filma u produkciji Instituta za srpsku kulturu koji pokazuju obredne običaje „Ženidba Kraljevića Marka“ iz Sirinićke župe i „Bela vila“ iz Velike Hoče.  

„Ženidba Kraljevića Marka“ je običaj karakterističan za Sirinićku župu i Štrpce. Održava se još u  nekoliko gradova u Srbiji za vreme Belih poklada, uoči početka Velikog Vaskršnjeg posta. Međutim, kako je naglasio dr Pavlović,  ono što ove svojevrsne maškare ili karneval čini jedinstvenim jeste da se od svih srpskih sredina u Siriniću očuvao jedino u Štrpcu i Gotovuši.

• 

„Oba običaja se odlikuju dugovečnošću i osim što su od posebnog značaja za stanovnike ovog kraja predstaavljaju neraskidivnu vezi narodne i proavoslavne tradicije“, naglasio je Pavlović.

• 

„Bela vila“ je običaj koji postoji jedino u Velikoj Hoči. Praznuje se trećeg dana Vaskrsa, kada litije kreću od crkve Svetog Stefana u centru Velike Hoče i kreću se sve do crkve Svetog Jovana na ulazu u selo.

Običaj se sastoji iz igre pauna i paunice koja simbolizuje plodnost. Potom sledi igra gonjenja konja u koju se hvataju isključivo mladi muškarci. Zidanje kule, odnosno igranje kola na kolo, igra je koja takođe simbolizuje plodnost, sreću i berićet i predstavlja kulminaciju celog događaja.

„Ono što je najvažnije, kada govorimo o jednom i drugom događaju, jeste da se oni od 2017. – 18. godine nalaze upisani u Nacionalnom registru nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije“, naglasio je Pavlović.

• 

Dodao je da ljudi iz pomenutih krajeva na Kosovu i u Metohiji sa još više entuzijazma nastavljaju da neguju običaje, kada saznaju da su oni uknjiženi u Registar nematerijalne baštine Republike Srbije.

„Veoma je važno da ljudi znaju da u očuvanju običaja nisu usamljeni i da ih država podržava u tome. Sam upis u Nacionalni registar itekako je od velikog značaja za očuvanje kontinuiteta proslavljanja na ovom prostoru. S druge strane, to je i glavni činilac očuvanja elemenata običaja, što u današnjim okolnostima predstavlja očuvanje srpskog identiteta, koje ni malo lako u postojećim okolnostima“, rekao je Pavlović.  

Predstavljajući rad Instituta kao jedine naučne Ustanove na prostoru Kosova i Metohije Pavlović je istakao da je cilj istraživanja, koje naučni radnici sprovode unutar ove institucije, da svi elementi običaja budu dokumentovani, opisani, objašnjeni sa naučnog aspekta, te da se tako pruži doprinos njihovom očuvanju.

„Ne samo očuvanjem u naučnim radovima i publikacijama, već i u smislu da oni budu vidljivi i dokumentovani i van zajednica gde se održavaju i da budu ubeleženi u Nacionalni registar nematerijalne kulturne baštine Republike Srbije“.

• 

Promocijom običaja „Ženidba Kraljevića Marka“ i „Bela vila“,  Srpski kulturni centar u Prištini započinje projekat pod nazivom „Nematerijalno je bogatstvo“ u okviru kojeg će publici biti predstavljeni zaboravljeni običaji, stari zanati i umeća koji su upisani u Nacionalni registar nematerijalne kulture Srbije.

Ivan Miljković