Рабовце код Липљана: Обележена црквена и сеоска слава
Црквена и сеоска слава Света великомученица Недеља свечано је данас обележена у Рабовцу код Липљана.
Педесетак Срба из Рабовца, Липљана и околине присуствовали су данас, на празник Сабора Светог Архангела Гаврила, свечаној литургији у цркви Свете великомученице Недеље, поводом празника посвећеног овој ранохришћанској светитељки, која се слави као заштитница овог места.
Протојереј – ставрофор липљански Срђан Станковић служио је свету литургију обавио причест верника након чега је одржана литија и обављено освештање воде, хлеба, вина и жита.
Фото: Ризница
Подсетивши на житије Свете великомученице Недеље, нагласио је да су њене мошти због напада људи друге вере често биле склањане и сакриване од стране монаха.
„Исто то радио је и наш народ са својим свецима, исто радимо и данас и само Бог зна коме ће, када и зашто чинити чуда“, рекао је отац Срђан Станковић и наставио:
„Ви овде, који трпите разне зулуме, ни због чега другог него зато што сте тога рода, језика и вере у којој сте се родили, нит сте бирали време нити оца и мајку него ту сте, и Хвала Богу то сте што сте и чак да не разумете много нашу веру православну, осећате је дубоко у себи. И тешки сте ко црна земља, најтежи сте до душе самима себи, али Бог вас воли и жели да вас на сваки начин исцели и да вас уведе у вечно царство Божје. А зато и треба да будете тврди и непокорни, никоме да не служите него само да служите Христу Господу. С тога зна Бог какви су Срби, зна Бог шта нама треба и зна Света Недеља шта је нама потребно за спасење“, рекао је парох липљански.
Освештање, воде, хлеба, вина и жита, фото: Ризница
Захваливши се верницима који су упркос тешким тренуцима због вируса короне ипак дошли да се у светињи поклоне својој заштитници Станковић је рекао да је српски народ од Бога добијао највише када је био најскромнији.
„Не вреди нам ни људско здравље ни људско богатство ни слава ни част ни моћ, ако немамо мира са Богом ако немамо мира са ближњима својима. Поздравите и ваше комшије друге вере са којима делимо и воду и ваздух и ову земљу, нека и њима буде на благослов само да не дирају децу нашу и да народ не прогоне. Има места под капом земаљском за свакога, земља је плодна, хвала Богу, има за свакога довољно. Преживећемо и много што шта друго, а слободно можемо да кажемо странцима нека они мире тамо сами себе у својим земљама ми и народи и племена који живимо овде у овом делу Балкана вековима, столећима, хиљадама година живимо заједно мало се разумемо мало се не разумемо, мало се правимо да се не разумемо, више се правимо него што стварно не разумемо али је потребно само мало добре воље и вере у човека. И Бог има вере у човека али и ми треба да имамо веру у Бога. Онај ко жели да на несрећи другог гради свој добитак сигурно ће врло брзо да пропадне“, рекао је на крају беседе отац Срђан нагласивши да је Божјем суду нико није умакао и да је он сасвим другачији од људског суда.
Овогодишњи домаћин славе Зоран Спасић симболично је предао део колача будућем домаћину Драгану Спасићу из Рабовца.
„Осећам се срећно и испуњено јер ми је одувек жеља била да узмем колач на дан сеоске славе. Овде сам се вратио, направио кућу и догодине, Боже здравља, са породицом ћу припремити велику част за све присутне овде у црквеној порти“, каже Спасић.
Протојереј – ставрофор Срђан Станковић се на крају опростио од својих парохијана речима да му је била част што их је упознао и што им у протеклих пет и по година службе у Липљану делио са њима добро и зло али да сада своју службу наставља у Косовској Каменици.
Мештани Рабовца су се срдачно поздравили са својим парохом пожелевши му срећу у новој парохији и добро здравље од Бога.
Фото: Ризница
Рабовце једно од старијих насеља на Косову и Метохији које је од Липљана удаљено пет километара. Спомиње се још 1455. године, као селиште у косовској долини, а као развијено насеље у петнаестом веку. Једно од 24. села чије се становништво није померало ни у ближој ни у даљој миграцији која се десила под Чарнојевићима у 17. и 18. веку.
Данас, на жалост, Срба је овде све мање, иако наглашавају да живе без већих проблема са албанским комшијама. У селу није било међуетничких инцидената. Млади одлазе јер нема посла, а за њима крећу и старији. У селу, које је пре рата бројало најмање 500 Срба, данас живи близу 30 српских породица.
