Rabovce kod Lipljana: Obeležena crkvena i seoska slava

Crkvena i seoska slava Sveta velikomučenica Nedelja svečano je danas obeležena u Rabovcu kod Lipljana.

Pedesetak Srba iz Rabovca, Lipljana i okoline prisustvovali su danas, na praznik Sabora Svetog Arhangela Gavrila, svečanoj liturgiji u crkvi Svete velikomučenice Nedelje, povodom praznika posvećenog ovoj ranohrišćanskoj svetiteljki, koja se slavi kao zaštitnica ovog mesta.  

Protojerej – stavrofor lipljanski Srđan Stanković služio je svetu liturgiju obavio pričest vernika nakon čega je održana litija i obavljeno osveštanje vode, hleba, vina i žita.

• 

Podsetivši na žitije Svete velikomučenice Nedelje, naglasio je da su njene mošti zbog napada ljudi druge vere često bile sklanjane i sakrivane od strane monaha.    

„Isto to radio je i naš narod sa svojim svecima, isto radimo i danas i samo Bog zna kome će, kada i zašto činiti čuda“, rekao je otac Srđan Stanković i nastavio:

„Vi ovde, koji trpite razne zulume, ni zbog čega drugog nego zato što ste toga roda, jezika i vere u kojoj ste se rodili, nit ste birali vreme niti oca i majku nego tu ste, i Hvala Bogu to ste što ste i čak da ne razumete mnogo našu veru pravoslavnu, osećate je duboko u sebi. I teški ste ko crna zemlja, najteži ste do duše samima sebi, ali Bog vas voli i želi da vas na svaki način isceli i da vas uvede u večno carstvo Božje. A zato i treba da budete tvrdi i nepokorni, nikome da ne služite nego samo da služite Hristu Gospodu. S toga zna Bog kakvi su Srbi, zna Bog šta nama treba i zna Sveta Nedelja šta je nama potrebno za spasenje“, rekao je paroh lipljanski.   

• 

Zahvalivši se vernicima koji su uprkos teškim trenucima zbog virusa korone ipak došli da se u svetinji poklone svojoj zaštitnici Stanković je rekao da je srpski narod od Boga dobijao najviše kada je bio najskromniji.

„Ne vredi nam ni ljudsko zdravlje ni ljudsko bogatstvo ni slava ni čast ni moć, ako nemamo mira sa Bogom ako nemamo mira sa bližnjima svojima. Pozdravite i vaše komšije druge vere sa kojima delimo i vodu i vazduh i ovu zemlju, neka i njima bude na blagoslov samo da ne diraju decu našu i da narod ne progone. Ima mesta pod kapom zemaljskom za svakoga, zemlja je plodna, hvala Bogu, ima za svakoga dovoljno. Preživećemo i mnogo što šta drugo, a slobodno možemo da kažemo strancima neka oni mire tamo sami sebe u svojim zemljama mi i narodi i plemena koji živimo ovde u ovom delu Balkana vekovima, stolećima, hiljadama godina živimo zajedno malo se razumemo malo se ne razumemo, malo se pravimo da se ne razumemo, više se pravimo nego što stvarno ne razumemo ali je potrebno samo malo dobre volje i vere u čoveka. I Bog ima vere u čoveka ali i mi treba da imamo veru u Boga. Onaj ko želi da na nesreći drugog gradi svoj dobitak sigurno će vrlo brzo da propadne“, rekao je na kraju besede otac Srđan naglasivši da je Božjem sudu niko nije umakao i da je on sasvim drugačiji od ljudskog suda.

Ovogodišnji domaćin slave Zoran Spasić simbolično je predao deo kolača budućem domaćinu Draganu Spasiću iz Rabovca.

„Osećam se srećno i ispunjeno jer mi je oduvek želja bila da uzmem kolač na dan seoske slave. Ovde sam se vratio, napravio kuću i dogodine, Bože zdravlja, sa porodicom ću pripremiti veliku čast za sve prisutne ovde u crkvenoj porti“, kaže Spasić.

Protojerej – stavrofor Srđan Stanković se na kraju oprostio od svojih parohijana rečima da mu je bila čast što ih je upoznao i što im  u proteklih pet i po godina službe u Lipljanu delio sa njima dobro i zlo ali da sada svoju službu nastavlja u Kosovskoj Kamenici.

Meštani Rabovca su se srdačno pozdravili sa svojim parohom poželevši mu sreću u novoj parohiji i dobro zdravlje od Boga.

• 

Rabovce jedno od starijih naselja na Kosovu i Metohiji koje je od Lipljana udaljeno pet kilometara. Spominje se još 1455. godine, kao selište u kosovskoj dolini, a kao razvijeno naselje u petnaestom veku.  Jedno od 24. sela čije se stanovništvo nije pomeralo ni u bližoj ni u daljoj migraciji koja se desila pod Čarnojevićima u  17. i 18. veku.

Danas, na žalost, Srba je ovde sve manje, iako naglašavaju da žive bez većih problema sa albanskim komšijama. U selu nije bilo međuetničkih incidenata. Mladi odlaze jer nema posla, a za njima kreću i stariji. U selu, koje je pre rata brojalo najmanje 500 Srba,  danas živi blizu 30 srpskih porodica.