Рођење Светог Јована Претече – Ивањдан

Српска православна црква данас прославља Рођење Светог Јована Претече – Ивањдан. Многи верници овај празник узимају за крсну славу, а у црквеном календару обележен је црвеним словом.

Шест месеци пре него што се у Назарету јавио Богородици, арханђел Гаврило се јавио првосвештенику Захарији у Јерусалимски храм и објавио старици Јелисавети, жени Захаријиној, да ће родити сина. Захарија није одмах поверовао у то, па је остао нем све до осмог дана по рођењу детета. Тада је при обрезивању и давању имена на дашчицу написао име Јован и проговорио.

Првосвештеник Захарија и Јелисавета били су побожни и благочестиви људи. Дуго су молили Бога да им подари дете. Презрени од људи јер су остарили, али упорни у молитви, измолили су од Бога дете.

Када је христоборни цар Ирод сазнао да се родио Свети Јован, наредио је да се побију сва новорођена деца у Витлејему. Међутим Јелисавета је успела да са дететом побегне у пустињу, где после неког времена умрла. Јован је остао сам у пустињи све до тренутка када је добио знак од Бога да је време да претходи и најави долазак Христов, кога је најпосле и крстио.

Веровања и обичаји на Ивањндан

У нашем народу за овај празник везује се много народних веровања која су повезана са Ивањданом и већина потиче још из претхришћанских времена.

Верује се да младе девојке ноћ уочи Ивањдана треба да оду на ливаде, упале ватру и беру цвеће и травке од којих ће уплести венац. Док то чине, треба да певају песме: „Ја посејо лан, баш на Ивандан, карала ме, карала Иванова мајка“ или „Иванско цвеће, петровско, зеченим пољем цветало; Иван је цвеће набрао, мајци у крило метао, а мајка с крила на земљу“.

Венци од ивањског цвећа треба на данашњи дан да се ставе на врата кућа. Ту треба да остану преко целе године. Девојке кроз тај венац треба да гледају рађање сунца да би биле румене као оно.

У народу постоји обичај да се људи на Ивањдан братиме и куме „по Богу и светоме Јовану

Убрано биље се чува као лек против великог броја болести, како би се укућани спасили од болести. Пред крај дана, у многим селима Србије се и данас пале велике ватре око којих се игра и пева уз поменуте песме. У Шумадији и у виноградарским крајевима се на овај дан ништа не ради. Верује се да виногради најбоље расту и до седам дана после Ивањдана јер их чува Свети Јован.

Повезани чланци

Back to top button