Rođenje Svetog Jovana Preteče – Ivanjdan
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Rođenje Svetog Jovana Preteče – Ivanjdan. Mnogi vernici ovaj praznik uzimaju za krsnu slavu, a u crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom.
Šest meseci pre nego što se u Nazaretu javio Bogorodici, arhanđel Gavrilo se javio prvosvešteniku Zahariji u Jerusalimski hram i objavio starici Jelisaveti, ženi Zaharijinoj, da će roditi sina. Zaharija nije odmah poverovao u to, pa je ostao nem sve do osmog dana po rođenju deteta. Tada je pri obrezivanju i davanju imena na daščicu napisao ime Jovan i progovorio.
Prvosveštenik Zaharija i Jelisaveta bili su pobožni i blagočestivi ljudi. Dugo su molili Boga da im podari dete. Prezreni od ljudi jer su ostarili, ali uporni u molitvi, izmolili su od Boga dete.
Kada je hristoborni car Irod saznao da se rodio Sveti Jovan, naredio je da se pobiju sva novorođena deca u Vitlejemu. Međutim Jelisaveta je uspela da sa detetom pobegne u pustinju, gde posle nekog vremena umrla. Jovan je ostao sam u pustinji sve do trenutka kada je dobio znak od Boga da je vreme da prethodi i najavi dolazak Hristov, koga je najposle i krstio.
Verovanja i običaji na Ivanjndan
U našem narodu za ovaj praznik vezuje se mnogo narodnih verovanja koja su povezana sa Ivanjdanom i većina potiče još iz prethrišćanskih vremena.
Veruje se da mlade devojke noć uoči Ivanjdana treba da odu na livade, upale vatru i beru cveće i travke od kojih će uplesti venac. Dok to čine, treba da pevaju pesme: „Ja posejo lan, baš na Ivandan, karala me, karala Ivanova majka“ ili „Ivansko cveće, petrovsko, zečenim poljem cvetalo; Ivan je cveće nabrao, majci u krilo metao, a majka s krila na zemlju“.
Venci od ivanjskog cveća treba na današnji dan da se stave na vrata kuća. Tu treba da ostanu preko cele godine. Devojke kroz taj venac treba da gledaju rađanje sunca da bi bile rumene kao ono.
U narodu postoji običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume „po Bogu i svetome Jovanu
Ubrano bilje se čuva kao lek protiv velikog broja bolesti, kako bi se ukućani spasili od bolesti. Pred kraj dana, u mnogim selima Srbije se i danas pale velike vatre oko kojih se igra i peva uz pomenute pesme. U Šumadiji i u vinogradarskim krajevima se na ovaj dan ništa ne radi. Veruje se da vinogradi najbolje rastu i do sedam dana posle Ivanjdana jer ih čuva Sveti Jovan.
