Друштво

Рођење светог Јована Претече – Ивањдан

На овај дан Црква чини помен на рођење Јована Крститеља који је у реци Јордан крстио Господа Исуса Христоса. Назива се Претеча јер је најављивао долазак Месије и позивао људе на покајање.

Рођен је у породици свештеника Захарија и Јелисавете, Богородичине рођаке.

Када је Јелисавета остала трудна, Захарије је постао нем, а када је рођен Претеча, од његовог оца Захарија је затражено да на плочици напише име детета и када је написао синовљево име, истог часа је проговорио.

Као млад Јован је отишао у пустињу и обучен у тунику од камиље длаке. Хранио се корењем и дивљим медом, а у проповедима је критиковао морално посрнуће својих савременика, захтијевајући да се покају и врате животу по Божијим законима.

Крштавао је људе у реци Јордан, говорећи им да их он крсти водом, а да „за њим иде онај који ће их крстити Духом Светим и огњем“.

Јована Претечу је погубио јудејски краљ Ирод. У календару СПЦ светом Јовану се чини помен три пута годишње и то, осим Ивањдана, још и 20. јануара – Сабор светог Јована Крститеља – Јовањдан, те 11. септембра – Усековање главе Светог Јована Крститеља.

На дан овог великог свеца практикују се и различити обичаји. Један од њих је и плетење венчића од пољског биља и цвећа, којим се ките капије.

Венчићи се чувају до наредног Ивањдана, а биље се користи и у исхрани због благотворног утицаја.

Венцима од ивањског цвећа показује се да је природа у развоју дошла до своје највише тачке – средине лета и да се тиме „овенчала“.

У предвечерје тога дана, у многим словенским крајевима палиле су се по брдима ивањске ватре око којих се играло и певало.

У Тимочкој крајини, чим сване Ивањдан, људи одлазе на ливаду и заривају главу у росну траву да би обезбедили добро здравље током целе године.

Али можда и „најпоштованији“ део обичаја упражњавале су девојке, а можда то и данас чине.

Како то записује Драгомир Антонић у књизи „Обичајник код Срба“, на Ивањдан девојке од пољских трава исплету венчиће, пропусте их кроз недра бујна, па кроз њих „проглеђују“ сеоске момке. Веле да момак мора „полудети“ за оном која кроз тај венац буде прогледала.

Девојке гатају и да ли ће се те године удати и ко им је суђеник. Понегде на тај дан удаваче ставе у лонац мало земље и посеју неколико зрна пшенице, па на Петровдан гледају како је клијало. Ако су клице пшеничне савијене као прстен девојке се надају прстеновању.

Постоји и веровање да се на тај дан може видети лик будућег брачног партнера – суђеника. Наиме у последњи залогај доручка треба хукнути и сачувати га до вечери, а онда заједно са огледалцем и мало ивера ставити под јастук да би се у сну појавио лик.

Тагови
Прикажи још

Повезани чланци

Back to top button
Close
Close