Sjaj u travi

Sjaj u travi

Sada, kada ništa na svetu ne može vratiti dane prohujalog leta

naš sjaj u travi i blještavost sveta,

ne treba tugovati,

već tražiti snage u onom što je ostalo i s tim živeti…

Zaboravimo, ne radi nas, ne radi zaborava,

zaboravimo da smo se voleli,

da smo se svađali da smo bili krivi.

Požurimo, s danima i danima što će doći

možda ćemo se naći jedanput na malom vrhu života i neizrečene tajne

hteti jedno drugom da kažemo, al` proći ćemo jedno kraj drugog

kao stranci jedan skrenuti pogled biće sve

što ćemo jedno drugom moći dati.

Zaboraviću oči i neću posmatrati zvezde koje me na tebe neobično

podsećaju.

Ne boj se, jednom ćes se zaljubiti al` ljubićeš zato što će te

nešto na toj ženi podsećati na mene.

Bio si moje veliko proleće uspomena koja će dugo živeti u budućnosti koje ću se sećati,

Osetiću tugu jer sam tebe volela, biće to ironija tuge,

nestaće sjaj u travi, nestaće veličanstvenost sveta,

ostaće bleda slika onog što je prošlo.

(William Wordsworth; l770-1850)

Portal Riznica objavljuje trenutke u vremenu koje je Nikolina Vasić ovekovečila objektivom svog fotoaparata. Nikolina je rođena 22. 05. 2001. u Kosovskoj Mitrovici, a živi i stvara u Plemetini kod Obilića.

Student je prve godine grafike na Fakultetu umetnosti iz Prištine koji je izmešten u Zvečanu.

Poslednjih sedam godina bavi se fotorafijom. Kaže da je svaka fotografija priča za sebe te stoga voli da ispod njih doda odgovarajući citat ili misao.