Srpski patrijarh: Strani faktor na Kosmetu vezuje sebi maramom oči – kad im zatreba

Patrijarh srpski Porfirije izjavio je da je saglasan da su problemi na KiM rezultat običnog kriminala ili izraz mržnje nacionalističkih ili radikalnih snaga, ali da je mnogo tačnije reći da su napadi koji se tamo događaju rezultat inostranog faktora.

Govoreći za časopis ruskog Ministarstva spoljnih poslova  „Međunarodni život“ poglavar SPC je ocenio, govoreći o učestalim napadima na imovinu SPC na Kosmetu, da je to rezultat mnogih faktora, ali i inostranog, koji moguće ne podstiče i ne inspiriše napade, ali od jula 1999. godine, kad zatreba „veže sebi maramu preko očiju“.

Patrijarh je istakao da je za Srbe Kosovo i Metohija duhovni Jerusalim. On je naglasio da je put crkve, države i naroda, put dijaloga i miroljubive koegzistencije.

„Jevreji su tokom milenijumskih egzodusa u dijaspori govorili: ‘Dogodine u Jerusalimu’. Srpska omladina se pozdravlja sa ‘Dogodine u Prizrenu’ manifestujući da čuva svest da je Prizren carski grad, prestoni grad, Dušanov grad, da zna da se, na primer, vrednost hrama posvećenog Bogorodici Ljeviškoj, nazvanoj po srednjovekovnom toponimu, ne može izmeriti nikakvim zemaljskim blagom. Pri tome, oni ne pozivaju na sukob ili na bilo kakvu agresiju“, rekao je patrijarh Porfirije.

On je poručio da je put Crkve, države i naroda — put dijaloga, miroljubive koegzistencije, uvažavanja svakog ljudskog bića, svih pozitivnih ljudskih uverenja.

„Ali to ne znači nikakav relativizam od strane Crkve po ovom pitanju. Crkva, ali i patrijarh lično, nastoji da neposredno i sistematski, na različite načine po pitanju Kosova i Metohije kao zavetne srpske zemlje, utiče na duh vremena, na biće naroda, na ukupne društvene, političke i kulturne prilike u državi, kako bi način razmišljanja mladih naraštaja izražen u maksimi ‘Dogodine u Prizrenu’ bio trajna paradigma“, kazao je patrijarh Porfirije.

Srpski patrijarh je ukazao da je u južnoj srpskoj pokrajini veliki broj ruiniranih, devastiranih, obesvećenih, porušenih, stoga i hramova u kojima je vekovima služena liturgija, ali da je i pored svih otežanja duhovni život vrlo dobro organizovan zaslugom episkopa raško-prizrenskog Teodosija sa monaštvom, sveštenstvom i vernim narodom.

„U Evropi je, takođe, veliki broj, praznih hramova, sa tom razlikom što nisu porušeni, niti obesvećeni od onih koji Hrista i Crkvu Njegovu ne žele. Hramovi u kojima je vekovima služena liturgija pretvoreni su u restorane, tržne centre, različite turističke atrakcije, diskoteke i slična mesta masovne zabave. Moguće je da otuda i potiče neosetljivost prema uništavanju crkava u ovom delu Evrope i stradanju hrišćana“, naveo je patrijarh.