Свети Никола у Приштини: Присећамо се дана када од мноштва људи црквеном дворишту није могло да се приђе

У цркви Светог Николе у Приштини данас је литургијом, којој је присуствовало више десетина расељених Срба из овог града, обележена храмовна слава.

Двадест три године после рата, а 13 од обнављања након што је у погрому црква запаљена и тешко оштећена, у храму се на Никољдан окупило четрдесетак верника.

„Не могу а да не кажем драга браћо и сестре, Приштина која је пре рата имала 47 000 Срба, данас нас нема четрдесет седморо овде сабраних у храму иако већина наших људи живи у местима око града. Кажите им и говорите да обиђу своје светиње јер амо ми заборавимо Бога и Бог ће заборавити нас“, рекао је у беседи приштински парох Станиша Арсић.

Слике предратних дана у Приштини, народа који је  испунио црквено двориште и улицу која је водила до храма, још увек су живе у сећању Немање Јовановића.

„Памтим период кад није могло да се приђе овој цркви од масе људи, а читава ова улица је била пуна. Отац ме је доводио на санкама. Не могу да заборавим како смо овде славили и Божић и Светог Николу, ту је било пуно народа и те слике се никада не могу заборавити“, прича Немања.

Јелена Ђорђевић из Грачанице припремила је трпезу за све посетиоце. Она је предала део славског колача наредном домаћину Стефану Јовановићу.

„Радо сам прихватио улогу домаћина, жао ми је што је ове године било мање људи, надам се да ће нас Свети Никола догодине окупити овде у још већем броју“, рекао је Стефан Јовановић.

Албански екстремисти су 17. марта 2004. година запалили и девастирали цркву. Изгореле су вредне књиге и рукописи и изузетно драгоцен иконостас у дуборезу рад дебарских мајстора. Године 1830. Срби су великом муком издејствовали дозволу тадашњих турских власти да на темељима још старије хришћансе светиње изграде црвку. Услов је био да она не сме изгледом да подсећа на храм, не сме бити већа од најмање турске куће у граду и њено звоно није смело да се чује. Црква је због тога једним делом укопана.

(Ризнница)