Sveti Nikola u Prištini: Prisećamo se dana kada od mnoštva ljudi crkvenom dvorištu nije moglo da se priđe
U crkvi Svetog Nikole u Prištini danas je liturgijom, kojoj je prisustvovalo više desetina raseljenih Srba iz ovog grada, obeležena hramovna slava.
Dvadest tri godine posle rata, a 13 od obnavljanja nakon što je u pogromu crkva zapaljena i teško oštećena, u hramu se na Nikoljdan okupilo četrdesetak vernika.
„Ne mogu a da ne kažem draga braćo i sestre, Priština koja je pre rata imala 47 000 Srba, danas nas nema četrdeset sedmoro ovde sabranih u hramu iako većina naših ljudi živi u mestima oko grada. Kažite im i govorite da obiđu svoje svetinje jer amo mi zaboravimo Boga i Bog će zaboraviti nas“, rekao je u besedi prištinski paroh Staniša Arsić.
Slike predratnih dana u Prištini, naroda koji je ispunio crkveno dvorište i ulicu koja je vodila do hrama, još uvek su žive u sećanju Nemanje Jovanovića.
„Pamtim period kad nije moglo da se priđe ovoj crkvi od mase ljudi, a čitava ova ulica je bila puna. Otac me je dovodio na sankama. Ne mogu da zaboravim kako smo ovde slavili i Božić i Svetog Nikolu, tu je bilo puno naroda i te slike se nikada ne mogu zaboraviti“, priča Nemanja.
Jelena Đorđević iz Gračanice pripremila je trpezu za sve posetioce. Ona je predala deo slavskog kolača narednom domaćinu Stefanu Jovanoviću.
„Rado sam prihvatio ulogu domaćina, žao mi je što je ove godine bilo manje ljudi, nadam se da će nas Sveti Nikola dogodine okupiti ovde u još većem broju“, rekao je Stefan Jovanović.
Albanski ekstremisti su 17. marta 2004. godina zapalili i devastirali crkvu. Izgorele su vredne knjige i rukopisi i izuzetno dragocen ikonostas u duborezu rad debarskih majstora. Godine 1830. Srbi su velikom mukom izdejstvovali dozvolu tadašnjih turskih vlasti da na temeljima još starije hrišćanse svetinje izgrade crvku. Uslov je bio da ona ne sme izgledom da podseća na hram, ne sme biti veća od najmanje turske kuće u gradu i njeno zvono nije smelo da se čuje. Crkva je zbog toga jednim delom ukopana.
(Riznnica)
